Najemotivniji koncert

Veliki besplatni koncert Stonesa u londonskom Hajd parku bio je najavljen pre smrti Brajana Džonsa (umro 3. jula 1969), i grupa u prvi mah nije mogla da odluči da li da sve otkaže ili da se 5. jula ipak popne na binu i publici predstavi novog člana Mika Tejlora. Onda je nađeno ovakvo rešenje: koncert će biti održan, i to u pomen Brajanu koji je, iako se razišao sa grupom, u novinskim vestima bio pominjan kao „gitarista Rolling Stonesa“.
Noć pre koncerta, u Hajd park je stiglo nekoliko stotina ljudi, a u 11 sati prepodne već ih je bilo 20.000. Predviđalo se da će doći 250.000 fanova i da će to biti najveće okupljanje od sahrane Rudolfa Valentina. Policija i Anđeli pakla, takođe zaduženi za čuvanje reda, nisu imali šta da rade: ljudi su uživali sunčajući se, trošili su zalihe osvežavajućih pića i sendviča, svirali gitare i pevali. Anđeli, obučeni u kožne jakne i prsluke, sa kukastim krstovima i nemačkim šlemovima, nisu delovali baš prijatno, ali su sa publikom postupali pažljivo i, čak, ljubazno. Kad je, na primer, prostor rezervisan za novinare postao pun žena kojima tu nije bilo mesto, Vajld Čajld, šef Anđela, naredio je jednom od svojih ljudi da ih skloni. Ovaj je doslovce odvratio: „Ne misliš valjda da upotrebim silu?“

Brajanova smrt

Brajan Džons, osnivač i lider Rolling Stonesa u ranim danima, jedini nije izdržao seriju hapšenja, zatvaranja, sudskih procesa i drugih sudara sa establišmentom koje je grupa imala tokom šezdesetih. Duboko pod drogama i alkoholom, paranoičan i bolestan od astme, Džons se utopio u bazenu ispred svoje kuće.

Procenjivalo se da je, u 5.25 kada su na pozornicu – visoku deset stopa, umesto uobičajenih tri – izašli Rolling Stonesi, u Hajd Parku je bilo pola miliona ljudi, dvostruko više nego što se očekivalo. Pošto je Mik Džeger zamolio publiku da se smiri, ambijent je postao gotovo svečan. „Hteo bih da kažem nešto o Brajanu“, nastavio je. „Nisam vičan ovakvim stvarima, ali pokušaću“. Zatim je, u nestvarnoj tišini, počeo da čita dirljive stihove: „Mir, mir, on nije mrtav…“
Nakon što je završio čitanje, Stonesi su krenuli sa koncertom, a iz unapred spremljenih kutija sa bine je poletelo više od 3.000 leptira. Publika je bila dirnuta i nije obraćala nikakvu pažnju na zabrljan zvuk – bend je, inače, svirao na ozvučenju koje se čulo pola milje u krug – niti na činjenicu da Rolling Stonesi, jednostavno, nisu u formi. Njima je ovo bio prvi koncert posle četrnaest meseci, smetala im je vrućina, a dekoncentrisale su ih i okolnosti izazvane Brajanovom smrću. No, Džeger – koji se prethodnih dana borio protiv laringitisa – uspeo je da šou iznese na svojim leđima.
Kao što kaže Bil Vajmen, koncert u Hajd parku možda nije bio najbolji, ali je sigurno bio najemotivniji koji su Stonesi ikada odsvirali. Ujedno, iako su već 1968. ulice postale nemirne, činilo se da će filozofija „mira, ljubavi i cveća“ pobediti upravo zahvaljujući ovom događaju. Kakva zabluda!
Nastavlja se