Nemoguća – ili nepotrebna misija

Sređivanje već poslovičnog haosa na domaćem tržištu knjiga vraćeno je ovih dana među teme od javnog interesa, pošto je nedavno osnovana Grupacija knjižara i distributera knjiga pri Udruženju grafičke industrije, novinske i izdavačke delatnosti Privredne komore Srbije, najavila svoje učešće u pisanju zakonskih predloga koji bi uneli više reda u poslovanje izdavača i knjižara. Tom prilikom pomenuta je mera o kojoj se razgovaralo i na prošlom Beogradskom sajmu knjiga, jedinstvena cena knjige, koja je na snazi u 18 evropskih zemalja. Od prošle sedmice, sporazum o uvođenju jedinstvene cene knjige potpisan je u Hrvatskoj, kao priprema za donošenje zakona kojom bi mera postala obavezna za sve aktere na tržištu.

Ko može da spreči uličnu prodaju?

Ulična prodaja naravno nije dozvoljena, ali komunalni inspektori bez asistencije policije nisu u prilici čak ni da napišu mandatnu kaznu, jer nisu ovlašćeni da legitimišu prodavce, ističe Vladimir Marković, član Gradskog veća Beograda zadužen za komunalna pitanja. Marković navodi da je organizovana izložbena prodaja na javnim gradskim površinama moguća uz dozvolu nadležnih opštinskih službi, dok je kontrola prodaje posao tržišne inspekcije, koja na teren izlazi po prijavi i takođe joj je potrebna pomoć policije. „Nažalost, ulična prodaja je poslednjih meseci ponovo preplavila neke beogradske ulice, a gradske inspekcijske službe nemaju ni dovoljno ljudi ni dovoljno ovlašćenja da reše taj problem“, napominje Marković, koji podseća da je Grad nedavno predstavio predlog po kom bi se deo policijskih struktura preneo na gradove i lokalne samouprave. „Decentralizacija policije je nužna“, ističe Vladimir Marković.

Zagovornici jedinstvene cene knjige tvrde da se uvođenjem ove mere, pre svega, pospešuje poslovanje izdavača i knjižara, a knjiga po istoj ceni postaje dostupnija širem krugu kupaca. Dejan Ilić, direktor izdavačke kuće Fabrika knjiga, ističe međutim da je knjiga u Srbiji sasvim dostupna, i to na sivom tržištu koje opstaje zahvaljujući činjenici da se ni postojeći propisi ne sprovode. „Jedinstvena cena knjige se uvodi tamo gde sistem funkcioniše i gde je moguća kontrola poslovanja“, ukazuje Dejan Ilić. „Da li se u Srbiji kontrolišu ulične tezge, gde se knjige prodaju bez računa, daleko jeftinije od knjiga iz knjižare preko puta? Da li se kontroliše interna razmena izdavača, koji istu knjigu daju u razmenu po jednoj a u svojoj knjižari je prodaju po drugoj, znatno nižoj ceni? Sistem u Srbiji je bušan sa svih strana i donošenje nove mere kakva je jedinstvena cena knjige neće rešiti probleme. Naprotiv, biće na štetu onih koji već posluju sa teškoćama jer poštuju zakone, dok ih uništava konkurencija za koju nijedan zakon ne važi“, konstatuje Ilić. Sagovornik Danasa navodi da bi osnovna svrha jedinstvene cene knjige trebalo da bude eliminacija svega što podriva ravnopravnost učesnika na tržištu knjiga, ali da je za tržište u Srbiji potreban čitav niz predradnji kako bi uvođenje takve mere uopšte imalo smisla.
„Fabrika knjiga nema svoje knjižare, već svoja izdanja prodaje u knjižarama sa kojima je moguće normalno poslovati. Svoje knjige prodajemo po standardnoj ceni, i zaista mi je svejedno da li su one odštampane na koricama ili upisane olovkom. S druge strane, jedinstvena cena knjige podrazumeva stabilan kurs dinara, jer ta cena treba da važi i do 12 meseci od objavljivanja knjige. Ko može da garantuje da će dinar vredeti isto za godinu dana? Zaista, rizično je primenjivati mere uređenih tržišta u zemlji sa ovakvom političkom situacijom koja direktno utiče na ekonomiju, i treba pažljivije procenjivati mogućnosti u Srbiji“, zaključuje Dejan Ilić.
Aleksandar Radojković, urednik u izdavačkoj kući Plato, nema razumevanja za malodušnost i naglašava da se problemi neće rešiti preko noći, ali da ima smisla činiti i male pomake. Radojković priznaje da potez Platoa, predstavljen na prošlogodišnjem Sajmu knjiga, da samoinicijativno počne da štampa cene na svojim izdanjima, nije ni za koga obavezujući, ali ističe da je Plato na taj način bar poslao jasnu poruku svojoj publici, drugim izdavačima ali i državi. „Svaki posao ima svoj rizik, i u njega smo svesno ušli, a jasno je i u kakvoj zemlji živimo“, konstatuje Aleksandar Radojković i dodaje da to ne može da bude izgovor. „Zakon mora da postoji, moraju postojati mere za uvođenje reda i suzbijanje nelegalnog poslovanja. Jedinstvena cena knjige je najozbiljnija mera za stvaranje većeg reda na tržištu“, ističe Radojković. Urednik u Platou, koji se priključio Grupaciji knjižara i distributera knjiga Privredne komore, najavljuje i prvu akciju u tom pravcu. Naime, četrdesetak knjižara i distributera okupljenih u Grupaciji uputiće ovih dana protestno pismo nadležnim ministarstvima, sa zahtevom za sprečavanje ulične prodaje knjiga na improvizovanim „sajmovima“. „Nelojalnu konkurenciju na tržištu knjiga neko omogućava, i na tome zarađuje. Javašluk odgovara i onima koji stopiraju donošenje zakona o izdavaštvu“, ukazuje Aleksandar Radojković. „Knjige se na ulici prodaju po nabavnoj ceni, jer njihovi prodavci ne plaćaju ni porez ni zakup. Nepoštovanje postojećih zakona ogleda se i u trećerazrednoj proizvodnji knjiga, koje stvaraju privid nekakve kulturne ponude, a iza koje stoji činjenica da su oštetili nosioce autorskih prava, i same kupce“, zaključuje Radojković.