Književnik i izdavač iz SAD Ilija Šaula pre odlaska sa prostora nekadašnje SFR Jugoslavije – sa Korduna na kom je rođen i iz Srbije u koju je došao posle „Oluje“, literarnoj javnosti bio je poznat pesnik, čija je poezija prevođena na italijanski, engleski, španski, poljski i albanski jezik.
Sada živi u Filadelfiji. Posle prve knjige proze „Bulevar svetlosti – promisli o životu“, sad piše roman, a stigao je da poseti i 62. Beogradski sajam knjiga. U razgovoru za Danas Ilija Šaula govori o svom pisanju, Književnoj radionici „Kordun“, koja besplatno štampa prvence neafirmisanih srpskih pisaca u rasejanju, srpskoj književnosti u SAD.
* Šta je to što pesnike tera da se oprobaju i u prozi?
– Poezija je najlepši okvir u kojem umetnik može da oslika svoj život i svet oko sebe. Ponekad ponestane boja, sunce ranije zađe, godišnja doba se pomešaju dok u duši sviću tegobnija jutra. Tad pesnik poželi da pripoveda, uzima drugačiji okvir, dovodi likove iz nekih fiktivnih svetova, oživljava ih. Kad sam bio dete i živeo u mom selu na Kordunu, maštao sam kako ću jednog dana kad odrastem zapisivati sve što kažu stari ljudi koji su živeli u mom selu. NJihove reči za mene su bile izvor spoznaja. Život, ipak, nije vodio u tom smeru, nestalo je moga sela, mene i mojih dobrih seljana, svi smo umrli u istom danu. Život posle te smrti nastavio sam pišući pesme, za moju poeziju se može reći da je poezija u prozi i mnogi prijatelji su mi predlagali da se okušam kao prozni pisac. Mislim da je vredelo – „Bulevar svetlosti“ doživljava drugo izdanje i prevode na engleski i italijanski.
* Koja Vas teme danas preokupiraju i o čemu pišete posle tog iskustva progonstva i odlaska u tuđinu?
– Moje teme su univerzalne. O čemu bi pisao čovek prognan na kraj sveta? Nostalgija je glavna tema, ali ona ima toliko satelita, da se ne zna za koji bi se pre uhvatili. Osećam da mi se život odvija paralelno na više nivoa, ponekad ne osećam vreme i čini mi se da živim u svetu koji pripada prošlosti. Zato smatram da to treba pretvarati u literaturu, jer možda sam na tragu spoznaje da mi stvarno posedujemo tu mogućnost kontemplacije u prošla dešavanja za koje smo karmički vezani. Ako za sve postoji razlog, zašto ne bi postojao i za takav način razmišljanja i pripovedanja. To je tema kojom se bavim u romanu, tragajući za odgovorom od kud znanje starcima u mom selu koji su bili nepismeni i retko koji od njih da je otišao negde dalje nego što je bio u vojsci ili ratu, a umeli su da se izjašnjavaju sokratovski i da citiraju Konfučija, a da nikad nisu pročitali nijednu knjigu.
* Možete li da kažete nešto više o svojoj izdavačkoj kući – književnoj radionici „Kordun“, koja besplatno objavljuje prve knjige srpskih autora?
– Izdavačka delatnost koju sam pokrenuo pre devet godina nije širokih razmera. U skladu sa mogućnostima naša redakcija odabere zapažene autore na društvenim mrežama koji još uvek nisu objavljivali. Sav naš rad vezan je za Srbiju – uređivanje, katalogizacija, štampa, promocije, sve se to uglavnom dešava na srpskom kulturnom platou, na srpskom jeziku u okviru afirmacije novih autora. Moja želja je bila da pomognem novim i mladim autorima koji nemaju objavljenu knjigu, jer znam koliko sam težio ostvarenju tog sna.
* Koliko je organizovana srpska zajednica u SAD i postoji li mogućnost afirmacije srpske kulture i književnosti i izvan nje?
– Srpska književnost u SAD ima svoje uporište u nekoliko udruženja i kroz rad aktivnih pojedinaca na pojedinim univerzitetima i medijima koji se bave našim jezikom i pismom. Srbi u SAD su organizovani kroz SPC, a srpskom narodu u rasejanju je tradicija da se okuplja i oko humanitarnih organizacija. Da bi što bolje afirmisali našu kulturu, umetnost i književnost, potrebna nam je znatna pomoć Srbije. Međutim, taj oslonac nažalost se sve više izmiče, kao da nismo jedan narod. Otkad smo izgubili pravo da imamo Ministarstvo za dijasporu, izgubili smo i kompas za predstavljanje naše kulture u inostranstvu. I kroz prizmu ministarstva kultura je teško prolazila, jer se političari isključivo zalažu za investicije, koje bi došle u Srbiju iz inostranstva, a nemaju osnovnu kulturu i nauk da se i takvi projekti i programi ostvaruju upravo kroz kulturno delovanje. Politička nedozrelost nas je dovela da smo na svim frontovima oslabili i našli se u kandžama neoliberalnog kapitalizma, medijske manipulacije i u dužničkog ropstva. Građani Srbije koji su otišli u svet da zarađuju za život mnogo su naučili i stekli bogato iskustvo. Kad bi samo to bogatstvo doneli u Srbiju i investirali, bio bi to golemi pomak, a da ne govorim o kapitalu koji bi garantovano uzdigao srpsku privredu i uveo na svetsko ekonomsko tržište. Našim političarima nedostaju kultura i obrazovanje da bi umeli da vode dijalog u interesu svojih građana. DŽaba funkcionalan aparat ako se nađe diletantu u rukama.
* Kako iz američke daljine ocenjujete prilike na prostoru bivše SFR Jugoslavije i položaj Srba u Hrvatskoj danas?
– Položaj srpskog naroda u Hrvatskoj, onog dela koji je morao da napusti Hrvatsku, pa posle da se vraća, na vrlo je nezavidnom nivou i kosi se sa načelima čovečnosti. Međutim generacija iza te koja živi na području Hrvatske je nešto drugo. To je jedna nova, mlada snaga, modernih i obrazovanih ljudi, proevropski orijentisanih sa težnjom da povrate izgubljeno dostojanstvo svojih predaka i da zauvek postanu deo Evrope negujući svoje običaje, tradiciju, pismo, jezik, kulturu i veru. Znate, nisu Srbi u Krajini smetali samo Hrvatskoj, smetali smo mi i EU i Vatikanu i SAD. Bila bi to za njih prevelika koncentracija Srba na jednom mestu u Evropi. Planski su nas raselili, da ne bi remetili njihove dalje protokole. Ne mogu oni da prežive ni celu Srbiju, samo razjedinjenu i na tome se radi. U Crkvi razdor podstiču neprijatelji pravoslavlja. NJima treba poslušna i razjedinjena Srbija, a Republiku Srpsku ni ne vide kao samostalni državotvorni aparat, tako da je balkanska budućnost neizvesna kada su Srbi u pitanju. Nije ni Rusija ključ. Ključ je u nama – da razvojem nauke razvijamo tehnologiju i industriju – ekonomski procvetavamo, a razvojem filozofije, književnosti i umetnosti umno, akademski sazrevamo i imamo snage za borbu na svim poljima. Sa našom verom treba da budemo dosledni sebe i predaka koji su nam ostavili zemlju da je gradimo, čuvamo i branimo.
Jačanje nauke i kulture* Po zanimanju ste kuvar, afirmisali ste se kao pisac, bavili ste se građevinarstvom, sad ste i izdavač? Kako vidite sebe?
– Raznoliko. Kulinarstvo je postalo moja velika ljubav. Volim da spremam stara jela, zimnicu po starim receptima, a posebna čar u svemu tome je da doteram ukus tako da asocira na zavičaj, majku, baku, poreklo. Nekad pomislim, da nisam imao uslova da se školujem, ja bi svejedno naučio pisati, jer sve što počiva u meni moralo bi nekako da se prelije na papir. Mislim da moju poslednju reč u životu neću reći, već napisati. Građevinarstvo je posao od kojeg živim. To je takođe umetnost. Izdavaštvom se bavim iz želje da pomognem novim stvaraocima.
Moj moto je da se čitav život uči. Pokušavam da osnujem fond koji bi skupljao sredstva namenjena za razvoj nauke, filozofije, književnosti i umetnosti u Srbiji i da se što savremenije opremi naša temeljna institucija SANU. Verujem da bi jačanjem nauke i kulture došlo do formiranja jakog intelektualnog korpusa iz kog bi se regrutovala nova politička svest i snaga Srbije, koja će biti neophodna za borbu na novoj društvenoj platformi u okviru EU i regionalne stabilnosti. Svi Srbi u svetu treba da budu posvećeni interesima Srbije, kao matične zemlje, bez razlike kako trenutne političke vlasti gledaju na nas.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
