NOVEKNJIGE

Lirik i satirik Duško M. Petrović u novoj knjizi lirskih pesama „Ona davna ljeta, zimus“ raspevava zavičajne teme: radosti i tuge detinjstva, prirodu i ljude, ljubav, strah i nadu da je negde (igde!) drukčije makar, ako već nije bolje. Kroz prizmu duboko ličnog doživljaja u toplom krilu roda Petrović slika život na Zmijanju i život u sećanju na rodnu „goru nad vodom“ od polovine prošlog veka do trenutka kad na poslednjem spratu jednog solitera na Vračaru zebe pred zovom povratka. Lirika o „kući u kojoj je istorija najomiljeniji stanar“ ne ostavlja mogućnost izbora i pesnik pristaje, predaje se mlinu setnog sećanja: „Noćas je moj red“. Knjigu „Ona davna ljeta, zimus“ objavio je (1. februara ove godine) GRAFOMARK, izdavač iz Republike Srpske, ali se ona već može naći i u knjižarama u Srbiji. Koja je cena? pitali smo lirskog pesnika, a odgovorio nam je Petrović satiričar: „Knjigu ‘…Ljeta, zimus’ pisao sam od januara 2005. do januara 2006; dakle, tačno godinu dana. Cena knjige je, zamislite, 365 dinara. Dinar po danu!? Ne verujem da igde na svetu postoji niža cena rada od pesničkog u Srbiji… Baš me intersuje ko će biti novi ministar kulture, a ko finansija, ako uopšte bude vlade. St.
Republički zavod za zaštitu spomenika kulture publikovao je prošle godine zbornik naučnih radova arhitekte Branislava Krstića, posvećenih istoriji zakonodavstva u oblasti arhitektonske baštine u gradovima i državama Južnih Slovena. Od najstarije kodifikacije graditeljskih pravila, u Dubrovniku 1272, a potom i u drugim razvijenim gradovima Jadrana, kroz poređenje sa antičkim i srednjovekovnim izvorima običajnih pravila o čuvanju građevina prošlosti, autor donosi detaljan prikaz početaka zakonskog uređenja arhitektonske baštine na području južnoslovenskih zemalja. Posebno poglavlje posvećeno je međuratnom periodu i činjenici da je Kraljevina Jugoslavija u to vreme bila jedna od tri evropske zemlje koja nije imala zakon o zaštiti istorijskih spomenika, uprkos nizu inicijativa stručne javnosti. Sistemsko istraživanje i zaštita kulturnog nasleđa na ovom području počinje nakon Drugog svetskog rata, što je period obeležen sa tri generacije zakona, uspostavljanjem mreže ustanova zaštite, potpisivanjem međunarodnih konvencija kao i unošenjem načela zaštite spomenika kulture u federalni i republičke ustave. Uz obilje primera i dokumenata, autor prati evoluciju, a potom i opadanje u institucionalnoj zaštiti graditeljske baštine, kao i nastojanja stručnih krugova da se zakonodavstvo u ovoj oblasti vrati evropskim načelima. „Zakonodavstvo arhitektonske baštine“ upotpunjeno je i detaljnim istorijskim pregledom državnih službi za zaštitu arhitektonske baštine, kao i indeksom stručnih pojmova, dokumenata, ustanova i ličnosti. Branislav Krstić dugogodišnji je savetnik u Vladi Jugoslavije (1968-1980) za urbanizam, prostorno uređenje i baštinu, profesor na postdiplomskim studijama arhitektonskih fakulteta u Beogradu, Sarajevu, Zagrebu i Splitu, predstavnik države na međunarodnim skupovima i konferencijama UN.