Novi Beograd nije samo spavaonica

Nagrađivani beogradski reditelj Stefan Arsenijević, koji je počeo snimanje prvog igranog filma „Ljubav i drugi zločini“, sa Anicom Dobrom i Vukom Kostićem u glavnim ulogama, izjavio je da se tim ostvarenjem bavi pitanjem odlaska iz zemlje kako iz lične, tako i iz socio-političke ravni. „Nijedan moj izlazak na kafu sa prijateljima ne može da prođe bez tog pitanja odlaska. Pošto ne možeš da ga izbegneš, prirodno je da se njime baviš. Od lične ravni do socio političke“, rekao je Arsenijević Glasu javnosti. Arsenijević je rekao i da je, posle nominacije za Oskara, postao poznat, ali su mu ljudi svuda postavljali pitanje da li odlazi odavde. „Odgovarao sam da ne znam, da nisam razmišljao i nailazio na neodobravanje. Srednja generacija, običan svet mi je govorio ‘nemoj da si lud, nominovan si za Oskara, ne propuštaj sada priliku, ja da mogu, otišao bih odmah’“, naveo je Arsenijević, nagrađen Zlatnim medvedom i nominovan za Oskara za kratki film „Atorzija“. Ukazujući da je od 90-ih 300.000 mladih otišlo iz zemlje, on je dodao da, s druge strane, 80 procenata mladih u Srbiji danas nije izašlo iz zemlje i ocenio da ta situacija nije baš najzdravija.
Za igrani prvenac, posvećen Novom Beogradu, okupio je ekipu u kojoj su i scenograf Folker Šefer (Čudesna sudbina Amelije Pulen) i direktor fotografije Simon Tanšek (U leru, Od groba do groba). Oni će mu pomoći, kako je rekao, da objektvno sagleda svoj Novi Beograd „njihovim očima“. „Takvi kvartovi postoje u istočnom Berlinu, Parizu. To za njih nije bila novost. Ali su isticali individualnost, činjenicu da su stanari uspeli da naprave nešto lično, drugačije, posebno, to nisu dosadne zgrade u kojima se samo spava. Postoji život, nešto specifično“, naveo je Arsenijević koji je scenario pisao sa Srđanom Koljevićem i Bojanom Vuletićem, a zasnovan je na istinitoj priči o ženi na pragu četrdesete koja je ukrala veliku sumu novca i zauvek nestala iz zemlje. Prema rečima Arsenijevića, već više od mesec danas viđa se sa Anicom Dobrom i Kostićem i zajedno probaju, čitaju tekst, skraćuju replike, doteruju… On je naveo i da je reč o ansambl filmu – dramaturški u pitanju je niz epizoda, u kojima se pojavljuje 27 uloga. Prema rečima Arsenijevića, pogodilo ga je što producentska kuća Art and Pop corn nije dobila sredstva na gradskom konkursu za debitante, ali je u međuvremenu dobio podršku grada Beča na konkursu koji podrazumeva celovečernju produkciju, ne samo debitante. „Zato moraš da se zapitaš kako se desilo da je film dobar za austrijske, nemačke i slovenačke fondove, a ovde ne prolazi na fondu za debitante. Činilo mi se da je prirodno da grad ima interesa za ovakvu priču. Na kraju smo dobili obećanje da ćemo dobiti neku vrstu podrške. Završilo se razumevanjem grada Beograda“, dodao je Arsenijević, čiji je prvi igrani film podržao i Atelje evropskog filma ACE iz Pariza, koji godišnje daje pomoć za razvoj samo 15 projekata iz cele Evrope.