O osveti, ratu i miru

Kritike su se odnosile na autorkino tumačenje islamskog nasleđa, uz osude da je izvrgla ruglu istoriju i tradiciju islamske kulture, dok su najoštrije kritike nazvale knjigu pornografskom. Zanimljivo je da je najagresivna reakcija, prema rečima Šeri Džons, usledila tamo gde knjiga još nije bila dostupna čitalačkoj publici, te se požurilo s objavljivanjem jer se smatralo da će njen sadržaj, ma kakav bio, načiniti manje štete od glasina koje su joj prethodile.

Iako objavljen i na taj način pružajući uvid u svoj sadržaj, roman „Dragulj Medine“ je u Srbiji izazvao negodovanje Mešihata islamske zajednice, što je ujedno bilo i jedino zvanično oglašavanje te zajednice u svetu. Usled takvog odgovora roman je kod nas na izvesno vreme povučen iz prodaje, da bi ga izdavačka kuća Beobuk, podstaknuta reakcijama čitalaca, koji su smatrali da je to ukidanje njihovih prava, ponovo vratila u knjižare.

„Čestitam štampi Srbije što je uspela da se, posle duge borbe, izbori za prava i slobodu govora i reči“, kaže Šeri Džons aludirajući na događaje koji su prethodili konačnom objavljivanju njene knjige kod nas.

Povratak „Dragulja Medine“ u prodaju nije proizvelo nove reakcije, a izdavačka kuća Beobuk odlučila je da objavi i nastavak jednog od najprodavanijih romana u proteklih godinu dana. „Mač Medine“ nastavlja priču o Ajši, ženi proroka Muhameda, donoseći novu nijansu u njenom slikanju. Smešten u vreme posle Muhamedove smrti, novi roman Šeri Džons priča priču o prvom periodu u razvoju islamske religije, borbama i prvom građanskom ratu na čijem je čelu upravo bila Ajša, najznačajnija žena u istoriji islama. Autorka kaže da je „Mač Medine“ roman o osveti i ratu, ali i, na osoben način, roman o miru. Ipak, na prvom mestu je priča o značaju i položaju žena u vreme začetaka Islama, kada su žene bile ravnopravne sa muškarcima, borile se uz njih, molile se i kada je njihovo promišljanje bilo od značaja za celu zajednicu.

„Vremenom su se takva prava žena promenila, ali se iskreno nadam da će se njihov položaj i značaj vratiti onim odnosima koji su vladali na početku formiranja islamske religije i kulture“, kaže Šeri Džons.

Autorka je oba romana napisala nakon dugog proučavanja islama, pročitavši veliki broj dela koja su davala različite vizure iste priče. Kako bi prenela duh tog sveta, dve godine se bavila izučavanjem arapskog jezika, nadajući se da će ući u melodiju i srž kulture o kojoj piše. „Imajući u vidu da se romani zasnivaju na istorijskoj osnovi, mnogi su stekli utisak da sam taj istorijski predložak izneverila. Ali ja čvrsto stojim iza svog viđenja, potpuno svesna da je ono samo jedno od mnogih mogućih tumačenja“, zaključuje Šeri Džons.