Od Renoara do Bouvija

Ove godine Srbija je učestvovala u dva važna muzička događaja. Najpre su Rolling Stones letos posetili Beograd i tu održali jedan od najboljih, ako ne i najbolji koncert na turneji „A Bigger Bang“, a pre nekoliko dana beogradska grupa Van Gogh se, u Minhenu, na dodeli evropskih MTV nagrada, našla među pobednicima. Pa, ako je sa Stonesima svet stigao u Srbiju, onda bi se moglo reći da je Van Gogh, svojom pobedom, Srbiju odveo u svet. Imao sam privilegiju da budem učesnik oba događaja. Evo, specijalno za čitaoce Danasa, nekoliko slika sa putovanja u Nemačku. Bez stroge hronologije, bez opterećenja da se zabeleži svaki momenat, ovo je minijaturna serija fleševa kroz koju čitaoci Danasa mogu zaviriti iza kulisa onoga što je ovih dana u Srbiji jedna od udarnih vesti.
Sedmočlana ekipa – tri člana Van Gogh plus nas četvoro koji ćemo pokušati da im u Minhenu malo pomognemo – okuplja se na aerodromu. Svi smo umorni, jer se prethodnih dana naporno radilo. Pored ostalog, pripremili smo promotivni materijal za najveće svetske medije i poslovne ljude koji će pratiti dodelu MTV nagrada. Osim umora, oseća se i zadovoljstvo: mada su neki rokovi bili neljudski, sve je urađeno i spremno da grupu predstavi u dostojnom svetlu. Odavno mislim da su Van Gogh zreli i za inostrano tržište, a ovo je odlična prilika da to pomisle i predstavnici svetske muzičke industrije.
Lagano šetamo gradom. Umor nestaje, a zadovoljstva je sve više. Već smo bili u hali Olimpija, gde će biti održana dodela nagrada, i sreli smo se sa ljudima iz MTV Adrije, koji su „zaduženi“ za Van Gogh. Po onome što su nam saopštili, slobodni smo do četvrtka, do dana ceremonije. To nam omogućava da relaksirano obilazimo grad. Vreme je sunčano, a Minhen, da budem iskren, lepši nego što sam mislio. Zamišljao sam ga kao čistu, opranu verziju Beograda, ali Minhen, ili bar njegov centralni deo, više je od toga. Posebno je prijatna pešačka zona, na čijem glavnom trgu svi vadimo fotoaparate i ulazimo u bespoštednu škljocajuću utakmicu sa japanskim turistima. Đule prvi predlaže pokret: „Nisam golub da ceo dan provedem na trgu.“
Uveče odlazimo na koncert Foo Fighters. Znate onu famoznu situaciju kad vam, posle premijere lošeg filma, prilazi režiser i pita kako vam se svidelo, a vi, ne želeći da ga uvredite, kažete kako je fotografija odlična. Da smo se posle koncerta videli sa Foo Fighters, rekli bismo im kako je lajt šou bio izvrstan. Drugim rečima, koncert je veliko razočaranje. Ni do koga od nas nikakva energija sa bine nije doprla. Dopirali su zamor, dosada i utisak da je grupa „predizajnirana“, kako bi ulovila bilo koga ko je, makar i u prolazu, čuo za Kobejna. Sreli smo Foo Fighters kasnije, na dodeli MTV nagrada, ali nismo ni pominjali da smo bili na koncertu. Umesto toga, uživali smo u saznanju da je koncert Van Gogha, održan proletos u Areni, čak i u produkcijskom smislu, bio za nekoliko kopalja iznad onoga što nudi ovaj opušak Nirvane.
U Pinakoteci su izložene slike Renoara, Gogena, Goje, Klimta, Sezana… i, naravno, Van Goga. Susret sa njihovim remek-delima je ushićujući. Provodimo puno vremena razgledajući ih, i na kraju jedva odlučujemo da se vratimo u hotel. Nemamo izbora: sutra je Veliki dan, tako da popodne provodimo još jednom se konsultujući oko svakog detalja i pripremajući promo-pakete za medije i ljude iz muzičke industrije.