Otresita niska samouverenosti

p { margin-bottom: 0.25cm; line-height: 120%; }

Betovenova „Prometej“ uvertira svoj sugestivan početak smenjuje namah u interpretaciji jednim pravim 'spleenom' herojstva, da se samo trenutak kasnije razvigori do betovenštine par excellence, sa onim njegovim iznenadnim olujama i pucanjem gromova, a odmah potom iskricama kakve čedne pitomine. Na takvom bespogovornom fonu, Koncertna fantazija Čajkovskog kao da nastavlja da razvija i sledi ideje Ludviga Vana u orkestru još neko vreme. No, Beri Daglas uskoro počinje da zaokuplja svu vašu pažnju svojim premoćnim klavirskim stavom, svojim upečatljivim i gotovo pa sudbonosnim klavirskim pokličima, da ostajete bez daha. NJegova svrdlajuća kontemplacija zamamna je u solo pojavama, prodiruća do neprozirnih dubina i u svom rešetanju klavira posve od suvog zlata. Gest i aura Berija Daglasa od one su vrste što prizivaju samosvojnost ličnosti pijanista starinske ere, ali u bespogovorno savremenom, rock'n'roll ruhu takođe. On od svoje klavirske deonice tako čini kakvo samo uzbudljivo štivo, bez obzira da li je reč o filigranskom pregnuću ili demonstriranju orijaških sviračkih moći. Daglasova gipkost za instrumentom zaletište je za energetski raspojasane, no i te kako usredsređene tonske, ritmičke i izražajne klavirske pripovesti. Na bis smo počašćeni jednom svakako naročitom izvedbom „Oktobra“ Čajkovskog, unikatnog toka i sa originalnim zastancima dahova,

Simfonijska poema Riharda Štrausa „Život junaka“, svojim pak tonskim avanturama ispunjava drugi deo koncerta. Ova otresita niska samouverenosti u orkestru, pristupa nam kroz zvučni iskaz širokih uzmaha stvaraočevog bića, sa violinom solo sugestivno zagledanom u samu srž života, sa njegovim lepotama i pogibeljima takođe. Ovo veličanstveno simfonijsko tkivo, bujne je monumentalnosti, puno apetita i gromkog raspoloženja prema stvarnosti i sopstvenom boravku u njoj, bučno otmeno u svojim raspomamljenim, pa katkada i razjarenim damarima življenja. Prava je to lokomotiva što veselo hita prugom iz ideala, makar primajući i udarce na svom putu kroz toliko neodoljivo šumnu viziju Štrausove ličnosti. Bio je ovo provocirajući i pustolovan koncert, sa više nego plemenitim doprinosima violončeliste Nemanje Stankovića i koncertmajstora Miroslava Pavlovića.