„Panov lavirint“ – mračna bajka Giljerma del Tora

Giljermo del Toro (42) bio je zamoljen da režira „Letopise Narnije: Lav, veštica i orman“ ali je on ponudu odbio zato što, kao razočarani katolik, nije mogao sebe da natera da lava Aslana vrati u život. Zato se okrenuo mračnim vizijama njegove originalne priče „Panov lavirint“, koja u sebi sadrži elemente od K. S. Luisa, i njegove omiljene alegorije, do ostalih klasika dečje literature.
„Panov lavirint“ je priča o jedanaestogodišnjoj Ofeliji (Ivana Bakuero) koja nalazi utehu u svetu vila i drugih fantastičnih stvorenja kako bi pobegla od brutalnosti u Španiji, po okončanju Građanskog rata. Film je dobio odlične kritike, a na Kanskom filmskom festivalu, po okončanju prikazivanja, usledile su stojeće ovacije koje su trajale više od 20 minuta. „Posle projekcije u Kanu neko je zaboravio da upali svetlo. To je trajalo devet minuta. Posle toga svetla su se upalila i ja sam pomislio – OK, dosta aplauza. Posle pet minuta aplauzi su i dalje trajali pa je došao trenutak kad sam pomislio – Dobro, i počeo da uživam u svemu tome“, priseća se Del Toro. „U ovom delu samo pravim malu paralelu o neposlušnosti i izboru. Ovo je moja verzija tog univerzuma – ne samo ‘Narnije’, već univerzuma dečje literature“, kaže Del Toro. „Ako bi moja deca, kojim slučajem, gledala moje filmove onda ne bi ni probala da pomisle kako je svet bezbedno mesto, što ono i nije. Deca treba da znaju šta su opasnosti i ne treba ih neurotično izolovati od njih“, završava Del Toror. Iako je Del Toro poznat ljubiteljima stripa po filmu „Blejd II“, najboljem u serijalu, slaže se većina, ili filmu „Hellboy“ (priprema se nastavak), ljubitelji umetničkih ostvarenja otkrili su ga 2001, kad je snimio svoj prvi film o Građanskom ratu u Španiji – „The Devil’s Backbone“.
Reč je o priči o duhovima smeštenoj u sirotištu, a kultni poštovaoci horora najverovatnije znaju za njega još od 1993, kad je debitovao filmom „Cronos“ – bizarnom alegorijskom pričom o vampirima.