POGLED IZ CENTRA: Umetnost na prodaju

POGLED IZ CENTRA: TRIJUMF KOMERCIJALE – Protekla godina beleži dosad neviđeni uzlet art marketa – dostignuta je najveća cena za jednu sliku – Holivudski mogul Dejvid Gefen (David Geffen) prodao je klasičnog Džeksona Poloka (Jackson Pollock) za 140 miliona dolara; rekordni promet u njujorškoj jesenjoj sezoni aukcija imala je kuća Kristis (Christie’s); prodaja umetničkih dela na svim velikim sajmovima (najveći su Art Basel u Bazelu, Frieze – London, Art Basel Miami, i Armory Show u Njujorku) dostigla je belo usijanje – poslednji u nizu, Art Basel Miami Beach – zimska varijanta najvećeg švajcarskog sajma savremene umetnosti, koja je održana prvog vikenda decembra 2006, postigao je promet veći od 400 miliona dolara i zabeležio rekordan broj posetilaca. Kritičari Njujorktajmsa beleže samozadovoljstvo kolekcionara i trijumf novca u umetničkom svetu. Art zabave su zamenile političko angažovanje, dok se umetnička veština više ceni od hrabrih, inovativnih ideja. U ovom svetu vlada zakonitost tržišta – galeristi se trude da stvore interes, umetnici da odgovore na interes, a kolekcionari da ostvare prestiž. Umetnost je, inače, u zapadnom svetu uvek privlačila svet moćnih, i obratno, u tome nema ničeg novog. Jedino što umetnost ne bi smela da postane instrument elite koja želi da zadrži status kvo. Utopijski očekujući umetničku revoluciju, ljubitelji umetnosti osuđeni su da uživaju u izuzetnoj energiji i trivijalnosti glamuroznog sveta umetnosti kakav je on danas. Uticaj novca na taj svet toliko je značajan da se cela prva decenija 21. veka već naziva decenijom kolekcionara – ergo art sajmova koji su zamenili primat kustosa i internacionalnih bijenala.

Omaž Pajku na festivalu Transmediale

Festival umetnosti i digitalne kulture Transmediale u Berlinu, koji će biti održan od 31. januara do 4. februara, organizuje u pratećem programu omaž Nam Džun Pajku, pioniru video umetnosti koji je preminuo prošle godine u SAD (Florida), u 74. godini. Omaž program Pajku, pod nazivom „There is no rewind button for life“, biće održan na Akademiji umetnosti u Berlinu 29. januara, na dan smrti tog velikog umetnika. Rođen u Koreji, Pajk je studirao muziku u Nemačkoj krajem 50-ih, pre nego što se angažovao u Fluksus pokretu kao vizuelni umetnik. Iako je napustio Nemačku sredinom 60-ih i otišao u Njujork, ona mu je ostala „umetnička domovina“.

Program obuhvata korejsku muziku u foajeu i drugim prostorima Akademije, zatim „Pajkov kosmos“ i performanse više umetnika (Kunsu Šim, Gerhard Štebler i Mario Bertoncini), panel diskusiju, kao i muzički performans Džona Kejdža, u izvođenju Marija Bertoncinija. Biće prikazani i video radovi Pajka „A Tribute to John Cage“ (1973), „Global Groove“ (1973), „Allan ‘n’ Allen’s Complaint“ (1982), „Documenta 6 Satellite Telecast“ (1977), „Good Morning Mr. Orwell“ (1984), „Merce by Merce by Paik“ (1978), „Stockhausen’s Originale: Doubletakes“ (1964-94) i „A Tribute to Nam June Paik“ (1982). Između ostalog, biće predstavljena i Pajkova instalacija „Mercury“ (1991). Festival Transmediale.07, nezvanično će, inače, početi omaž programom Pajku.

UMETNOST I KOMERCIJALA: SAVREMENA UMETNOST U HOTELIMA – Postoje mnoge dobre stvari koje umetnici mogu da urade sa ovolikim interesovanjem bogatih i moćnih. Recimo, prošlogodišnji trend je da hoteli izlažu savremenu umetnost. Tako,

Spring Street, Soho, Njujork

umetnost ne mora da bude samo dekorativna kad se nađe u njima. Čak i kompleksna, revolucionarna performans i video umetnost našla je svoje mesto, tokom Majami Bazela Joko Ono otvorila je video „lounge“ u hotelu Sagamore, posvećen retrospektivi njenih avangardnih radova – od 1965. dosad.
GALERIJE KOJE SE BORE ZA SVOJE UMETNIKE – privatne institucije (galerije) same odlučuju o izlagačkoj politici koju će voditi. Mnoge galeriste bije glas da su bespoštedni u nadmetanju prilikom pronalaženja umetnika. Ipak, ima mnogo onih zahvaljujući kojima, umetnici koji nisu izrazito komercijalni uspevaju da opstanu i napreduju, odnosno, imaju uspehe kod kritike i muzejske izložbe. U izuzetnoj konkurenciji (Komitet Art Bazela bira svake godine 200 najboljih galerija – ove godine bilo je 650 prijavljenih za sajam u Majamiju, a prosečna cena štanda iznosila je 57.000 dolara) ističu se galerije koje drže nivo, one koje nisu zainteresovane samo za profit. „Najznačajnije je stvoriti poverenje između galerista i umetnika, odnosno, situaciju u kojoj umetnik može da računa na podršku galerije“, objašnjava najvažniju ulogu galerije za umetnike, jedan od direktora ugledne njujorške Šon Keli (Sean Keli) galerije, Boško Bošković. Mnogi traženi umetnici menjaju galeriste, tako da sezona počinje da liči na fudbalski prelazni rok – stoga je najbolja pojava u svetu galerija prošle godine bila postojanje pouzdanih, hrabrih galerista koji su spremni da podrže umetnike koji nisu komercijalni. Hvale vredna pojava su i monografske izložbe unutar sajmova revolucionarnih umetnica iz sedamdesetih godina – na Armoriju izložba Hane Vilke (Hannah Wilke), a u Majamiju izložba Marte Rosler.
AMERIČKO UDRUŽENJE KRITIČARA UMETNOSTI NAGRADU ZA NAJBOLJI MEDIJSKI DOGAĐAJ DODELILO JE MARINI ABRAMOVIĆ – Za seriju performansa u muzeju Gugenhajm, pod nazivom „Sedam lakih komada“ novembra 2005, umetnica našeg porekla Marina Abramović dobila je značajno priznanje. Kustos Gugenhajma Nensi Spektor (Nancy Spector), nagrađena je tom prilikom za najbolji kustoski rad. Ova izuzetna kustoskinja biće i komesar Američkog paviljona na Venecijanskom bijenalu sledećeg leta, kada će Sjedinjene Države predstaviti opus preminulog umetnika Feliksa Gonzalesa Toresa (Felix Gonzales Torres). Marina Abramović dobila je i Gugenhajmovo priznanje za 2006. godinu.
VIDEO UMETNOST – zaslužila je 2006. velike muzejske retrospektive – izložba „Mouvement des images – Art and Cinema“ u pariskom centru Pompidu ponudila je novu interpretaciju umetnosti dvadesetog veka kroz pokretnu sliku. Kako smo već ušli u digitalnu eru, video predstave muzejski objašnjavaju projekciju, narativ i montažu kao neophodne elemente vizuelnog nasleđa. Izložba u Berlinu – u muzeju Hamburger Bahnhoff, takođe se bavi pokretnim slikama – izvan konvencija zamračene bioskopske sale, pre svega medijem video instalacije. Ove godine preminuo je začetnik video umetnosti, Nam Džun Pajk (Nam June Paik).
STUART WEBSITE – otvoren za studente umetnosti koji dnevno poseti tri miliona ljudi – Britanski advertajzing magnat i kolekcionar Čarls Sači (Charles Saatchi), čija galerija sada postoji samo online) – osnovao je sajt koji podseća na enormno popularni „network sajt“ My space. Na njemu, potpuno besplatno, studenti umetničkih škola mogu da postave svoje radove, kao i da komuniciraju međusobno, kao i sa zainteresovanima za njihov rad. Iako je postavljen pred kraj 2006, već se priključilo oko 1.300 studenata. Inače, negde oko 20.700 umetnika postavilo je svoje radove na Sačijev sajt.
MOMA SE ISKUPIO ZA RELATIVNO DOSADAN PROGRAM – izuzetnom izložbom DADA, organizovanom zajedno sa pariskim Centorm Pompidu i vašingtonskom National Gallery, uzbudljivim pregledom svih evropskih centara dadaizma. Jedan od vrhunaca ove godine bio je audio vodič sa istorijskim snimkom Marsela Dišana (Marcel Duchamp) koji objašnjava svoje redi mejdove (ready made). Dok galerije dominiraju bumom interesovanja za umetnost u Njujorku, muzejima su ove godine dominirale velike izložbe koje su više „išle na sigurno“, obezbeđujući mnogo posetilaca: u Metropoliten muzeju – „Cézanne to Picasso“, „Americans in Paris, 1860-1900“ i „Glitter and Doom: German Portraits From the 1920’s“, u Vitni muzeju – „Picasso and American Art“ i u Gugenhajmu – „Spanish Painting From El Greco to Picasso“. Hiljade ljudi posetilo je muzej austrijske umetnosti Neue Galerie, kako bi videli čuveni potret Adele Bloh Bauer (Bloch-Bauer), koji je naslikao Gustav Klimt i koju je muzej ove godine kupio za 134 miliona dolara.
JAVNA UMETNOST: CREATIVE TIME – neprofitne organizacije koje u Njujorku „postavljaju“ radove savremene umetnosti u javni prostor, i ove godine su zasijale – u organizaciji Creative Time, izuzetna umetnica Merilin Minter (Marylin Minter) izložila je u martu 2006. velike bilborde u art prestonici Njujorka – Čelsiju. Ova umetnost nije bila na prodaju.
FRANCUSKA UMETNICA SOFI KAL (Sophie Calle) – koja je izabrana da bude predstavnik Francuske na Venecijanskom bijenalu 2007, dala je lični oglas u francuskom listu Liberasion tražeći kustosa za svoju izložbu. Više od 200 kustosa i umetnika javilo se sa svojim viđenjem njene umetnosti. Dosledna svojoj nestašnoj prirodi, umetnica je izabrala velikog konceptualnog umetnika Danijela Burena, koji će biti kustos. Sam gest i ovaj izbor, kritičari već sada smatraju konceptualnim radom unutar institucionalizovanog procesa predstavljanja umetnosti.
GRAFFITTI U ZGRADI NA SPRING STREET 11 – Po najuticajnijoj kritičarki Njujork tajmsa Roberti Smit, ovo je bila jedna od najboljih izložbi u Njujorku 2006. Zgrada na obodu njujorške četvrti Soho iz 19. veka, koja je bila više od 20 godina napuštena, nedavno je prodata i biće pretvorena u luksuzne kondominijume. Novi vlasnici, želeći da obeleže istoriju i umetničku slobodu njujorškog „downtown“, sponzorisali su dolazak desetina graffiti-umetnika iz celog sveta. Tri dana u decembru zgrada je bila otvorena za publiku – žurkom koja je slavila ovaj umetnički izraz. Čekalo se u redu više od tri sata. Iako će dela biti neminovno uništena kad se zgrada preuredi, blogovi na internetu su preplavljeni fotografijama nepokorene, efemerne urbane umetnosti (možda još ima nade za Njujork – kako ne bi postao samo sterilni grad finansijskih moćnika kojim vlada njihov ukus za pitomu umetnost – „Hedge Fund Art“, umetnost koju preferiraju hedge fund investitori).
DODATAK – Godinu 2006. obeležili su u umetnosti i njujorški Whitney bijenale, sa hrabrim potezima uključivanja umetničkih kolektiva, nepostojećih umetnika, ili radikalne umetnice iz 1960-ih Doroti Janone (Dorothy Ianone). Izrazito je hvaljen i Berlinski bijenale – „O miševima i ljudima“. U internacionalnom kontekstu, što se Srbije tiče, izrazito je bio bitan kontakt sa velikim brojem internacionalnih umetnika na Oktobarskom salonu u Beogradu, ali i dolazak direktora Venecijanskog bijenala Roberta Stora – koji je odabrao i jednog beogradskog umetnika za učešće u Veneciji.