Pustolovina subjektivne večnosti

Bili su velikani, bili su drski superstarovi najnovijeg doba, bez uvijanja, bili su i jedni i drugi u isti mah, i festivali su onda bili dabome, o nekada „novoj američkoj muzici“, da i ne govorimo. Bilo je novih doprinosa folklornom žanru, bilo je urnebesnih eksperimenata bitničke kaubojštine, i elektronske princeze bile su i svratile, i još pre toga njihovi nevenčani supružnici, ti zadužbinari mitološkog rokenrola, i prljavi banditi bluza i znojavog džeza bejahu, i oni drugi napomađeni i napuderisani, ukratko gospoda, aristokratija, elita, kao na pokretnim nebesima, sa licima egzotičnoj antici nalik, čitavo brdo lica, udova i torzoa kao iz klasične Grčke i Rima na odgovarajućem odeljenju Luvra, da ne dužimo, izvrsno znanih, i šta, sa bilom atletskih šampiona nego kako, načičkavajući jednu pustolovinu sasvim subjektivne večnosti zvanu 2006.
E tako, e sad, kako iz brda te nataložene večnosti, koju kao da je zrno po zrno donosila ona bezimena ptica iz Džojsovog „Portreta“, izvući, prikazati, istaći, udahnuti mu transfuziju duše, zabeležiti jedno onako sasvim nekrivotvoreno svedočanstvo?
Jedno ime, zapravo dva. Jevgenij Kisin na Kolarcu, kao vrhunac „Velikana muzičke scene“ Centra za muziku Zadužbine i uopšte cele „klasične“ kalendarske sezone. Oprostite, međutim, Pet Shop Boys, i uklonite se da prođu Franz Ferdinand na tako visokobrzinski fantastičnom otvaranju za Exit 06. da je građanstvo gradova imalo makar na trenutak da iskusi oduška nešto malo.
A između i okolo bilo je svejedno gusto. Marčelo u Pogonu beogradskog Doma omladine, Lu Rid u Sava centru, No-Neck Blues Band na Ring Ring festivalu u Rexu, Nikolaj Luganski sa Pariskim orkestrom, Aleks Čilton i Buzzcocks u Bioskopu DOB, Najdžel Kenedi već tradicionalno junski, Lori Anderson na Belefu za Teslin rođendan i Erik Bardon u Domu sindikata, Šostakovičeva „Katerina Izmailova“ Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada na Bemusu, Jan Jelinek presents Kosmicher Pitch na Dis-patchu u Rexu, Džon Skofild i Džejms Blad Almer na Beogradskom džez festivalu, Boris Berezovski u „Velikanima“ ponovo i Hau Gelb, taj veliki, najveći ljubavnik idiosinkrazije u pustinji Mohavi, svemirski supersonični trgovački putnik kolonijalne lige u ludom kosmosu krajnje neizvesnosti.