Rano okončani raskošni telanat

Cvetić je podsetio da je Gerzićmeđu prvima na prostoru bivše Jugoslavije začeo ideju body-paintinga, bavio se muzikom, filmom, fotografijom, grafičkim dizajnom, sarađivao i družio se sa Milanom Mladenovićem, Batom Mihailovićem, Vladom Veličkovićem, Petrom Omčikusom i drugima. Istakavši da Gerzićevo stvaralaštvo nije moguće promatrati mimo vremena od pre dvadeset godina, Đurićje taj period označio kao „vreme u kome nije bilo moguće zaustaviti ljudsku unutrašnju energiju“.

„Za Gerzića je karakterisačan upravo taj unutrašnji, pokretački nemir, a njegovu umetnost nije moguće razdvojiti od takvog načina života“, rekao je Đurić, a potom istakao da je „najstrašnije to što su ratovi devedesetih godina zaustavili stvaralaštvo cele jedne generacije kojoj je i Gerzićpripadao“, za koju je dodao da je bila veoma liberalna, obrazovana i kreativna. Dušan Gerzićrođen je 1961. u Beogradu, a njegovi roditelji potiču iz Užica. Diplomirao je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu (1986), dve godine se usavršavao u Parizu na Ecole des Beaux-Arts, u klasi profesora Vladimira Veličkovića. Otišao u Njujork, gde je živeo tri godine, bavio se body-paitingom i sarađivao sa poznatim fotografom Stefanom Lupinom. Nakon toga odlazi u Toronto, a u Beograd se vraća 1990. Godinu dana kasnije ponovo odlazi u Pariz gde radi i izlaže, da bi se u Beograd, konačno, vratio 1997, gde je preminuo godinu kasnije. Početkom osamdesetih bio je di-džej u klubu Akademija, sarađivao je sa grupama Električni orgazam, Haustor, Idoli, EKV… bio je saradnik Studija B i Omladinskih novina. Likovna kritičarka Lidija Merenik piše da je Gerzićbio deo onoga što danas nazivamo beogradskom scenom osamdesetih godina.