Roman o ljubavi, strahu i opsesiji

Orli Kastel Blum kaže za Danas da „ne zna šta to znači biti na Uneskovoj listi – o tome je saznala tek kad je roman preveden na engleski jezik i to je bilo sve „.

 

– Ne bavim se time, čak ne želim ni kritike da čitam da ne bi uticale na mene. U Izraelu je izašla knjiga „Orli Kastel Blum“, koju takođe nisam čitala, jer ono što mene interesuje jeste pisanje knjiga. „Doli siti“ je moja prva knjiga o majčinstvu. Posle nje sam pisala o raznim drugim temama, ali sam morala  znatno više da se dokazujem, jer su svi to poredili sa „Doli siti“. To je trajalo do „Egipatskog romana“ u kome pišem o poreklu moje porodice – kaže sagovornica Danasa.

U prvi mah „Doli siti“ se iščitava kao fenomen „izraelske majke“. Opisano je nekoliko primera majki – glavna junakinja Doli nije biološka majka, ali je svom sinu dala drugi život kad ga je pronašla napuštenog u najlon kesi, a tu je i njena majka, prototip tradicionalnog ženskog roditelja.

– Zadatak majke u ovoj knjizi je veoma važan – ona se bori. Sve je zasnovano na mojoj majci koja danas ima 88 godina. Ona je iz Egipta, tamo se školovala, išla u englesku školu, iako je bila Jevrejka. Ceo život bila je tu da mi pomogne i finansijski i na druge načine, ali nikad nije čitala moje knjige. Poslednju, „Egipatski roman”, stavila je na vidno mesto u biblioteci, veoma je ponosna, ali smatra da ne može da bude objektivna kad čita ono što piše njena  kći. Zbog nje i i mog oca postala sam pisac. Generalno taj kontakt sa roditeljima je osnova tema, ono iz čega sam počela da pišem „Doli siti“ – glavna junakinja je lekar, nema dece, nalazi tog sina, a onda dolazi to prihvatanje… Ljubav, strah, opsesija – to je ovaj roman – kaže Orli Kastel Blum.

Njeno uputstvo srpskoj publici kako da čita „Doli siti“ je kratko: „Svaki književnik ili umetnik stvara svoje ljudsko čudovište – ja pokušavam da naslikam majku koja čini nešto loše, zato to deluje tako jako“.

Na pitanje da li joj se svet i danas čini isto toliko „kanceroznim” kao u vreme kad je pisala „Doli siti”, Orli Kastel Blum odgovara da je „današnjica više od metastaze, o čemu treba razmisliti i pisati“, ali da sada nije za to spremna. Ona nije želela da direktno potvrdi da li je lik Dolinog sina kome je majka, uz sve eksperimente i operacije, na leđima iscrtala izraelsku mapu, zapravo metafora za Izrael i strah za zemlju u kojoj živi.

– Sve je to umetnička forma koja nema granice… Umetnička sloboda je mašta, metafora – naglašava Orli Kastel Blum.

U romanu nije izbegla ni cionizam, kao ni večno pitanje izbeglica koje, kako objašnjava u „Doli sitiju“, simbolično predstavljaju Kurdi. Upirana šta znači u Izraelu biti predstavnik druge generacije doseljenika iz većinski arapske zemlje, a ne iz Evrope opterećene iskustvom Holokausta, Orli Kastel Blum odgovara da je u vreme njenog detinjstva cionizam bio mnogo jači nego danas kada pripadnici treće generacije o Holokaustu govore i u šali. Prema njenim rečima, Jevreji su patili i u Egiptu, gde nije bilo Holokausta, ali je bilo drugih načina terora i stradanja. Njen „Egipatski roman“ je u Egiptu, gde sada živi kupno šest Jevreja, bojkotovan.

Čuvanje skromnosti

– Biti žena pisac u Izraelu danas je problematično – od toga nema finansijske dobiti, a sa druge strane, gledaju je kao čudo. Zapravo, finansijska situacija žene pisce u Izraelu čuva je da ostane skromna  – kaže Orli Kastel Blum. Književnica je rođena u Tel Avivu 1960. u porodici egipatskih Jevreja. Studirala je na Visokoj školi scenskih umetnosti u Ramat Ganu. Živi u Tel Avivu i predaje kreativno pisanje na Državnom univerzitetu. Objavila je jedanaest knjiga proze i jednu knjigu za decu.

Šok za „balkanske majke“

Prvi čovek Clia Zoran Hamović i prevodilac „Doli sitija“ Dušica Stojanović Čvrić smaraju da će ova pomalo šokantna knjiga rado biti čitana u Srbiji, mada upozoravaju da bi „to čitanje moglo da bude redukovano i crno-belo, iako je ovaj roman bogat slojevima“. Hamović ukazuje da tu nije reč samo o primarnom materinstvu, nego metaforično postoji i socijalni plan. „Većina majki biće potpuno šokirana, pošto i mi imamo pojam „balkanske majke“ kojoj briga mora da bude glavno ime. Većina sveta će knjigu pročitati kako treba, jer je to živo delo, sve samo ne ni crno ni belo“, smatra Dušica Stojanović Čvorić.