Perija foto Stefan Milivojevićfoto Stefan Milivojević

– Ime se rodilo onda kada su počeli da nas traže za nastupe u pojedinim mestima, gde su morali i da nas najave nekim imenom. Jer, do tada smo nastupali na ulici, a za takvu vrstu performansa nije nam ni bilo potrebno ime. Perija je zapravo turski naziv za vilu, kod muslimana iz Makedonije. I to se uklapalo u našu ideju o „mešanju kultura“, a vile, one su bile tamo gde smo počeli da sviramo – na planinama, u blizini reke, u mraku hladne vode… Možda je i samo ime prouzrokovalo „ukus“ naše muzike… – ovo za danas kažu članice severnomakedonskog sastava Perija, odgovarajući zbog čega su odabrale baš ovo ime i to na turskom jeziku.

One su Lea Milinović (tambura, ud, bendir), Filis Sinanoska (vokal, ud) i Katerina Dimitrovska (vokal, kemane, bendir, tambura, klasična gitara) plus Ognen Zlatanov (vokal, tambura, ud saza, džumbuš).

Njihovu miziku umetnički direktor festivala Ethno.com Filip Krumes je ovako opisao „neo-hipi-folk-postpank psihodelični trans kroz muziku čiji su koreni utemeljeni na balkanskom muzičkom nasleđu, ali dotiče tradicije Bliskog istoka, severne Afrike i šire“.

Perija će, pre nego što stigne do pančevačkog Ethno.com-a, zatvoriti jubilarni deseti Todo Mundo festival koji počinje danas.

Makedonska tradicionalna muzika – to je već pregršt materijala, ali muzika, pesme, jezici na kojima pevate obuhvataju mnogo širi prostor. Da li to govori zapravo u prilog tezi o multikulturalnosti kao odlici Balkana ili vam je naprosto nacionalni okvir, na kome se često u balkanskim zemljama insistira, preuzak?

– Najverovatnije – i jedno i drugo. Balkan je sam po sebi multikulturalan i moramo da naučimo da živimo sa razlikama. Putem naše muzike pokušavamo da objedinimo sve kulture, da im omogućimo život „pod istim krovom“, a takođe težimo tome da odbacimo političke i nacionalističke barijere.

Koliko se onda u vašoj muzici ogledaju uticaji određenih tradicija, a koliko je ona dokaz „mešavine“ tih uticaja i nejasnih kulturoloških granica među balkanskim narodima za koje ti narodi danas nažalost misle da su najvažnije? Da parafraziramo dokumentarac čuvene antropološkinje – čija je pesma koju peva Perija?

– Svačija… Mislim da se sve menja dodirom. Kada koristimo deo nečije kulture, taj deo uvek promeni ukus, pomeša se sa čovekovim ukusom, sa ukusom sadašnjosti… To je baš nekakvo ogledalo sadašnjosti. Muzika ne može postojati u vakuumu, ona treba da bude živa, treba da se menja… Kao i svi mi – da budemo otvoreni za prihvatanje drugačijeg, razlike u drugima, jer i mi sami smo „oni drugi, oni različiti“ u obrnutoj situaciji.

World music – pravac, žanr, odrednica na kojoj počiva i festival Todo Mundo na kome ćete nastupiti pred ovdašnjom publikom, zapravo je muzika koja za osnovu ima folklor određenog podneblja – kako onda takva muzika korespondira sa svetom, šta je to što u njoj prepoznaje i publika koja ne pripada datoj tradiciji?

– Sunce prepoznaje mesec, iako daje drugačiju svetlost… Mala metafora o srodnosti unutar znatiželjnosti, bez razlike da li dolazi sa Istoka ili Zapada. Kada pogledamo reč „tradicija“, kao sistem vrednosti, običaja, rituala, koji bi trebalo da daju osećaj pripadnosti i identiteta, mi učimo da budemo neko, ali takođe učimo da nadrastemo identitet i budemo nešto amorfno, suštinsko… Emociju koja se rađa i izražava u folkloru svi prepoznajemo i znamo da joj se radujemo, čak i kada dolazi iz druge tradicije, jer dolazimo iz naše.

Ima li u tom pravcu i neke pomodnosti i kako se može razlikovati nešto autentično od onoga što samo ide za trendovima u muzici?

– Autentičnost može da se definiše, s jedne strane, kao apsurd u postmodernom društvu koje simulira, ali, s druge strane, kada je individualnost nova religija, svaka čovekova ekspresija nosi autentičnost i dostojna je vrednovanja… LJudi kao deo jedne zajednice moraju su prepoznati i poistovetiti sa njome, da bi postojali… Pomodarstvo je fenomen koji može biti osuđen i prihvaćen kada živimo u vremenu gde su velike moralne istine zamenjene ličnim doživljajima i sve je relativno. Dozvoljeno nam je da budemo slepi pripadnici, ali takođe predvodnici onoga što verujemo da donosi promenu. Autentičnost za nas živi u svakoj iskreno prenešenoj emociji u muzici, kao i u potrebi afirmacije promene od koje se svi manje ili više bojimo.

Još jedna činjenica zanimljiva je u vezi sa vašom grupom – ona je ženska u svojoj osnovi. Da li je i to na neki način deo tradicije u kojoj su češće žene te koje su prenosile-pevale narodne, usmene, pre lirske nego epske pesme ili ste se naprosto okupile oko sličnih muzičkih interesovanja?

– Pa ne, to je čista slučajnost, a sada dokazujemo to sa Ognenom. Mnogo puta nam je nedostajala ta muška energija, koju smo pretpostavljam nadoknadili sa izraženom muškom stranom koja se nalazi u svakoj od nas… A naša muzička interesovanja su dosta različita i mislimo da je baš taj miks uticaja jako dobar za jedan bend i da ima više šansi za stvaranje nečeg novog.

Da li je muzika, pevanje, izvođaštvo odvajkada bilo put ne samo davanja glasa ženi nego čak i njene emancipacije?

– Postavljate jednu zanimljivu perspektivu koja je u istoj liniji sa materijalom sa našeg najnovijeg albuma. Pričamo o emancipaciji protiv tabu tema, o rodnoj ravnopravnosti, kategorizaciji uloga i profesija, kao i o stvaranju novih arhetipskih uloga koje su do sada bile marginalizovane u konvencionalnom mišljenju. Ali, ako izdvojite ženu kao simbol snage i date joj prostor da bude na sceni, da slobodno odabere ulogu koja joj najviše leži, a ne onu koja joj je nametnuta… Posle osećaja te slobode jako je teško ostati u okvirima konvencionalnosti… Da, scena daje iskustvo koje nosi promenu, emancipacija za slobodu.

Šta nam možete reći o projektu Sounds of Europe u okviru koga nastupate na Todo Mundo festivalu, a šta o festivalu WOMEX u Lisabonu koji je vaša sledeća koncertna stanica, nakon Beograda i pančevačkog Ethno.com-a?

– Mislimo da je takav network festivala baš super. Sounds of Europe nudi umetnicima mogućnost da podele svoju muziku na različitim područjima Evrope, tako da nam je velika čast i jako smo srećni što ćemo biti deo ovogodišnjeg festivala Todo Mundo. A WOMEX, pa to je najveći world music showcase festival. Samo da budeš tamo kao posetilac je već nešto, a kamoli da nastupaš… Mislim da je jasno kako se svi osećamo. Možemo samo da budemo zahvalni svima koji su bili makar i najmanji deo našeg puta…

Budimo radoznali

Jubilarni deseti Todo Mundo počinje danas i traje do 24. septembra pod sloganom #budimo radoznali na više lokacija u gradu (Jevrejski kulturni centar, Drugstore, Fakultet muzičke umetnosti, ali i sam centar grada).

Na njemu ćemo slušati najpre srpsku tradicionalnu muziku (Brdarići), te sefardsko nasleđe u izvođenju fantastičnog trija Jako el Muzikante, koji dolazi iz Španije.

Zatim, plesaćemo uz moderan balkanski brass band izraz (Džambo Aguševi Orchestra), kao i uz kombinaciju mediteranske tradicije i elektronike (Fanfara Station).

Biće tu i lepeza bisera iz zbirki pesama Hrvatske, Jugoslavije, Balkana, Evrope i sveta, ostvarena kroz intimno pripovedanje Dunje Knebl i Roka Margeta, kao i autorsko poigravanje elementima austrijske i alpske tradicije (Ramsch & Rosen).

Pritajena i goruća strast Balkana obeležiće čitavo završno veče i nastupe sastava Meybahar i Perija.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.