Simpozijum o Džejmsu Bondu u Parizu

Najdugovečniji svetski filmski špijun, Džejms Bond našao se ovih pod punom pažnjom akademika, na simpozijumu koji je održan u Parizu – gde je 007 analiziran do tančina. S obzirom da su filmovi (21 snimljen) o britanskom tajnom agentu, od „Dr No“ iz 1962. do danas, zaradili više od četiri milijarde dolara, a da je 200 miliona knjiga o 007 prodato, ne čudi što su akademici, na skupu u Nacionalnoj biblioteci Francuske razmatrali istoriju, ekonomiju, politiku i psihologiju koja stoji iza ove superšpijunske sage.
Vinsent Šenil, iz Nacionalne biblioteke Francuske, kazao je da je Bond oživljavanje legende o Svetom Đorđu i aždaji, zaključivši u svom obraćanju publici da se „On bori protiv smrti“. Bondov svet, prema Majklu Baumgartneru sa britanskog Kolumbija univerziteta u Vankuveru, „paranoidno je društvo usamljenika, ljudi kojima preti okruženje ili koji sami prete društvu“. Agent 007 nema dom, porodicu, prijatelje i provodi vreme putujući sa jednog mesta u drugo. Pošto je Ian Frleming, autor 12 romana o Džejmsu Bondu, jednom napisao

da je njegov junak izgubio roditelje na skijanju, Baumgartner zaključuje da je Bond čovek „koji traži dom koji nikad neće naći i traži svoje roditelje koji mu nedostaju. Sako je sam u Bondovom svetu – 007, M, Q, Manipeni, kao i Bond i Bond-devojke“. Jedan od radova na ovom skupu bavio se hranom u Bond filmovima, drugi o tome kako su filmovi pomogli da Švajcarska postane finansijsko čvorište sveta, a treći kako je žensko obožavanje Bonda, koji je postao novi britanski Don Žuan, pomoglo u prevazilaženju frustracije u Britaniji zbog gubitka kolonija time što su „osvajali suprotni pol“.