Skorseze konačno dobio Oskara

Posle pet neuspešnih pokušaja da osvoji Oskara (tokom 26 godina i dva pokušaja za scenario), Martin Skorseze (62) je na 79. ceremoniji zabeležio dvostruki trijumf – njegova gangsterska drama „Dvostruka igra“ pobedila je kao najbolji film, dobila priznanja za adaptirani scenario i montažu, a on je konačno dobio Oskara za režiju. Skorsezeov film je zapravo rimejk honkonškog trilera „Unutrašnji poslovi“, a reč je o priči o detektivu (Leonardo Dikaprio) koji se infiltrira u bostonsku bandu koju vodi mafijaš Frank Kostelo (Džek Nikolson). Iako su mnogi očekivali da Skorseze konačno trijumfuje u rediteljskoj kategoriji, on je novinarima, iza bine, rekao da je sve ovo „došlo kao izvanredno iznenađenje“. „Mnogo ljudi mi je ovo poželelo. I sada im svima kažem – hvala“, rekao je Skorseze, ali je neverica ipak bila prisutna, pa se tako našalio i rekao Stivenu Spilbergu, koji je pročitao ime dobitnika, „Možeš li da još jednom proveriš šta piše u toj koverti“.

Kevin O’Konel 19. put bez Oskara

Inžinjer zvuka Kevin O’Konel ni ovoga puta nije kući odneo Oskara, ali je zato povećao svoj luzersi rekord na 19 nominacija bez trijumfa. „Već sam rezervisao terapiju za sutra“, našalio se dobroćudni O’Konel kad je dolazio na ceremoniju. On je bio nominovan za rad na filmu „Apokalipto“, ali je izgubio od montažera zvuka filma „Devojke iz snova“.

Kad je reč o iznenađenjima, njih nije bilo kad je u pitanju izbor najbolje glumice i glumca. Svoju dominaciju, koju su pokazali na brojnim dodelama nagrada poslednjih meseci, potvrdili su Helen Miren („Kraljica“) i Forest Vitaker („Poslednji kralj Škotske“). „Kad sam bio klinac jedini način na

Najbolja ženska uloga: Helen Miren

koji sam mogao da gledam filmove bio je sa zadnjeg sedišta očevih kola u drajv-inu. Nisam ni pomišljao da ću ja glumiti u filmovima. Zato mi ovo večerašnje priznanje govori da je i to moguće“, rekao je Forest Vitaker (45), nakon što je dobio svog prvog Oskara. Očekivan je bio i trijumf Dženifer Hadson („Devojke iz snova“) za sporednu žensku ulogu, dve godine pošto se proslavila kao finalista pevačkog takmičenja Američki Idol. „Moja pokojna baka bila je moja najveća inspiracija, zato što je bila pevačica i imala je neophodnu strast, ali nikad nije dobila pravu šansu“, rekla je Hadsonova kad joj je uručena zlatna statueta.
Iznenađenje je, međutim, predstavljala dodela Oskara za sporednu mušku ulogu. Iako su mnogi očekivali da je favorit Edi Marfi („Devojke iz snova“), nagrada je pripala Alanu Arkinu („Mala Mis Sanšajn“). Arkin (72) je na svog Oskara čekao duže od 40 godina – prvi put je nominovan za debitantsku ulogu sovjetskog mornara Rozanova u komediji „Rusi dolaze“ (1966). Druga nominacija usledila je dve godine kasnije za „Srce je usamljeni lovac“, a mnogi kritičari veruju da je njegova najbolja rola bila i „Kvaki 22“, adaptaciji bestseler romana Džozefa Helera. Sam film „Mala Mis Sanšajn“ dobio je i Oskara za originalni scenario – debitant Majkl Arndt.

Enio Morikone: Mocart filmske muzike

Za italijanskog kompozitora Enia Morikonea (78), koji je dobio počasnog Oskara, kažu da je „Mocart filmske muzike“, pošto je u svojoj 45-godišnjoj karijeri napisao na stotine muzičkih tema. On je za mnoge i dalje najprepoznatljiviji po melodijama koje je komponovao 60-ih godina prošlog veka za špageti-vesterne Serđa Leonija. Prezenter počasnog Oskara bio je Klint Istvud, koji je preveo Morikoneove reči. Kompozitor je poručio da su „njegove misli sada sa umetnicima koji nikad nisu dobili ovo priznanje i da im želi da i njihov rad bude ovako priznat kao njegov večeras“. Morikone je dosad imao pet nominacija ali nikad ne i zlatnu statuetu za pojedinačni film. Sada je konačno dobio Oskara za svoj ukupan rad koji traje od 1961. godine.

Tokom skoro četvoročasovne ceremonije dodele priznanja Akademije filmskih nauka i umetnosti, za najbolji animirani film proglašen je „Happy Feet: Ples malog pingvina“, dok je za najbolji film van engleskog govornog područja proglašen „Životi drugih“ Florijana Henkela fon Donersmarka,

Najbolji film i režija: Martin Skorseze

o agentu istočnonemačke tajne službe koji treba da prati uspešnog pisca i njegovu ljubavnicu. Kao inspiraciju za prvi film, Donersmarku su poslužile reči ruskog revolucionara Vladimira Iliča Lenjina, koji je rekao da ne može da sluša Betovena jer bi prelepa muzika možda oslabila njegovu rešenost da uništi sve što stane na put Boljševičkoj revoluciji. Interesantan je bio i učinak meksičkih reditelja Giljerma del Tora, koji je sa svojom mračnom fantazijom „Panov lavirint“ dobio tri Oskara, uključujuć i onog za kinematografiju, dok je „Vavilon“ Alehandra Gonzalesa Inaritua imao sedam nominacija ali je na kraju dobio samo jednu zlatnu statuetu, i to za muziku Gustava Santaolala. Ovo je bio drugi uzastopni Oskar za Santaolalu, koji je prošle godine dobio priznanje za „Planinu Broukbek“.