„Smeće“ nije moglo u novine

Izložba pod nazivom „Prvi srpski rat plakatima“, otvorena je nedavno u pirotskoj Galeriji „Čedomir Krstić“. Reč je o plakatima iz Fonda starog plakata i letka Narodne biblioteke Srbije, a autor izložbe, koju su zajednički organizovali pirotska galerija i Narodna biblioteka ovog grada, jeste magistar bibliotekarstva iz Beograda Dejan Vukićević. Otvarajući izložbu, direktor pirotske NB, Momčilo Antić rekao je da je ovo za Pirot nešto odista neuobičajeno.
– Beograd je početkom 20. veka imao tridesetak dnevnih listova, ali ovo, u umetičkom smislu „smeće“ nije moglo u novine. Moglo je na tarabu, ogradu ili zid. Tada smeće a danas dokument prvoga reda – rekao je Antić. Autor izložbe kaže da je ona nastala kao proizvod njegovog relativno kratkog bavljenja Fondom starog plakata i letka u NBS.
– Da sam istoričar ona bi izgledala drugačije, ali kako mi je književnost mnogo bliža, ove plakate sam čitao kao knjige. Uživao sam dok sam to čitao. U tom fondu ima više od 5.000 plakata, oni su uglavnom dosadni i najviše ih je predizbornih. Plakati bizarni i s pikanterijama su mi bili kao mali biseri. Čitao sam ih kao knjige. Razumljiva je, čini se, potreba za čestim komuniciranjem posredstvom plakata onovremenog građanina. Radio se u Srbiji pojavio 1929, o televiziji nije bilo ni govora, a novine očigledno nisu mogle da zadovolje potrebe stanovništva. Plakati se mogu razvrstati u četiri grupe – politički, satirični, pseudoumrlice i lični. Najbrojniji su politički plakati i na njima se na najbolji mogući način može videti politička jezička kultura onog doba. Ne bi se moglo reći da je današnja, u poređenju sa njom, daleko odmakla. Poruka je često nedvosmislena – „Ko je lud neka glasa ovu listu“. Najzanimljiviji su svakako plakati lične prirode na kojima obespravljeni, osujećeni građanin vapi za pravdom – kaže Vukićević.
– Iako je Beograd u ono vreme imao veliki broj dnevnih novina, nije moglo sve da se objavi i nije bilo mnogo prostora da saopštite svoje ideje. Tada su plakati, leci i posteri dobili na značaju. Ljudima je bila važna ideja. Paralela sa današnjim vremenom je moguća, a najbolji primer je jezik mržnje – rekao je, na otvaranju ove izložbe, novinar lokalne TV „PI kanal“, Borivoje Petrović.
Na izložbi su, na svoj način, o značaju izložbe plakata govorili i književni stavaroci iz Pirota, Miodrag L. Pejić i Bojan Timić. Pejić je svoje kazivanje završio aforizmom „Srbija bi bila drugačija da mi nismo isti“. Timić je dodao da su ovi plakati u ono vreme bili „đubre“, a „danas je đubre na naslovnim stranama novina i u udarnim terminima elektronskih medija“.