Sopran Inva Mula: Umetnost je najbolji put za saradnju Srbije i Albanije

  – Mislim da je veoma važno biti prvi, ali ja, ipak, nisam prva operska pevačica iz Albanije koja je ovde nastupala. To je bila Tefta Taško Kočo, koja je pre 71. godinu u Beogradu takođe pevala u operi „Boemi“. Ali, u svakom slučaju, moje gostovanje označava novu epohu za naše zemlje. Veoma je važno da sam ovde. Sigurna sam da ćemo u budućnosti razmeniti puno poznatih umetnika iz Beograda i Tirane, zato što su umetnost i muzika najbolji put za saradnju naše dve susedne zemlje – kaže u razgovoru za Danas Inva Mula.

* Čiji su izbor bili „Boemi“ za Vaše prvo gostovanje u Beogradu?

– Srela sam maestra Dejana Savića prošle godine u Tirani. Ubedio me je da dođem, što i nije bilo teško, jer sam to želela. Pevala sam širom sveta na mnogim mestima i pitala sam se zašto nisam nastupala u Beogradu. Maestro mi je poslao repertoar NP u Beogradu i zajedno smo izabrali „Boeme“ – uvek privlačno i lepo delo koje sam pevala širom sveta. Ovo je lepa klasična produkcija i evo me ovde. Za mene je sve ovo veoma uzbudljivo.

* Možete li kažete nešto više o operi u Albaniji?

– Moram da kažem da sam Albaniju napustila pre 25 godina, jer zbog karijere nije bilo moguće da stalno budem na jednom mestu – gostovala sam, tražila agente, pripremala se i učestvovala na mnogobrojnim međunarodnim takmičenjima… U Tiranu sam se vratila prošle godine ne samo da pevam, nego i da napravim sopstvenu produkciju – režirala sam Leonkavalove „Pajace“. Mi imamo samo jednu nacionalnu opersku kuću, ali veoma mnogo dobrih, pogotovo mladih umetnika. Ovaj deo Evrope stvara veoma lepe glasove. Zato verujem da naš teatar ima budućnost, ne samo pevači nego i drugi muzičari, mada u našoj zemlji uslovi, posebno finansijski, nisu najbolji za bavljenje umetnošću. Nadam se da će se u budućnosti umetnost više pomagati zato što je veoma značajna za našu zemlju.

* Vaša oba roditelja bili su operski pevači. Otac vam je kosovski Albanac iz Đakovice, majka Ruskinja. To je neobična mešavina mentaliteta, koliko su roditelji uticali na Vašu karijeru?

– Oba moja roditelja su pevači i sebe pamtim samo u pozorištu. Nije bilo igre s decom, igrala sam se u pozorištu. Sa tri-četiri godine počela sam da pevam „malu“ Đildu i da se „takmičim“ s majkom. To je bilo divno vreme – muzika je za mene prirodan način da budem kompletna. Moji roditelji nisu insistirali, niti me primoravali da budem operska pevačica. To je oduvek bio moj san i veoma sam ponosna na moje roditelje koji su mi dali sve – obrazovanje i, što je najvažnije, ljubav prema muzici. Moja majka je istovremeno bila i moj učitelj. Mnogo toga sam naučila od nje. Imala sam sreće da su oba moja roditelja završila Konzervatorijum „Čajkovski“ u Moskvi. To je čuvena škola sa odličnim pedagozima. Majka mi je prenela sva svoja iskustva iz te prestižne škole. Kad sam prvi put gostovala u Moskvi, pevala sam s poznatim moskovskim orkestrima i u Konzervatorijumu „Čajkovski“. To je bilo kao san – posle 45 godina vratiti se i pevati na istim mestima kao i moji roditelji. Što se tiče mentaliteta, mislim da ga nisam nasledila ni od oca ni od majke zato što sam svoja.

* Šta je za Vašu međunarodnu karijeru značio rad sa čuvenim tenorom Plasidom Domingom i učešće na njegovom takmičenju za mlade operske pevače?

– To takmičenje bilo je presudno, ključno za moj život i karijeru. Mladim pevačima je neophodan mentor, neko ko će da o njima brine, da im pokaže kako da idu tim dugim, teški putem, punim mukotrpnog rada i odricanja. Kad imate uzor kakav je Plasido Domingo, to je nešto najbolje što može da Vam se dogodi u karijeri. Imala sam sreće da sam dobila šansu da učestvujem na tom divnom njegovom takmičenju u Parizu i da odmah pevam sa njim. On je svestran, veliki umetnik s mnogo talenata. Sa njim sam pevala na sceni u „Boemima“ i radila kao s dirigentom. To je ista energija. On nije samo umetnik, nego i učitelj i uzor za mnoge mlade umetnike, koji su zahvaljujući njegovom takmičenju postali poznati.

* U filmu Luka Besona „Peti element“ glas ste pozajmi divi Plava laguna, koja peva ariju iz „Lučije od Lamermura“. Nedavno je najavljeno da će oskarovka Sofija Kopola režirati Verdijevu „Travijatu“ u Rimskoj operi. Kako gledate na vezu između filma i opera, kao mešanje umetnika u različite žanrove?

– Mislim da je „Peti element“ bio važan za široki auditorijum, ali ne i za ljubitelje opere. U početku nisam shvatala koliko je film važan za široku publiku. Kasnije sam uvidela da mlada publika želi da dođe u pozorište, da vidi šta je to opera, šta je „Lučija od Lamermura“ i da je zahvaljujući filmu došla u dodir sa operskim kućama. Zato sam veoma zahvalna ljudima koji su me odabrali za ovaj film. Za moju karijeru to je bilo značajno, zato što mi je otvorilo vrata ka široj publici. Mislim da je generalno veza s filmom dobra za popularizaciju opere, jer ima mnogo primera da su dobro urađene filmske verzije „Toske“, „Travijate“ ili nekih drugih dela privlačne za publiku. Naravno, u pozorištu je drugačiji zvuk. Pozorište volimo upravo zato što ima prirodan, stvaran zvuk bez mikrofona i tehnike. Nama je taj prirodni zvuk potreban, ali istovremeno postoji potreba i da opera izađe i izvan zidova teatra – uz pomoć filma mnogo je više ljudi upoznalo opersku umetnost, to je kraći put.

* Šta je u ovom trenutku prioritet u Vašoj karijeri?

– Tražim nove izazove. Uvek mi je zadovoljstvo da pevam svoj repertoar na različitim mestima, s različitim kolegama, muzičarima, stalno učim nešto novo, gostujem u divnim operskim kućama i divnim mestima poput Beograda. Ali, kao reditelj „Pajaca“ shvatila sam da mi je potrebno i neophodno da se izrazim i na drugačiji način, ne samo kao pevač. Želim da u isto vreme režiram i za sebe i za druge, mada ni posao operskog reditelja nije moj cilj. Želim da vidim predstavu na drugačiji način – da se bavim produkcijom. Zato sebe ne vidim samo kao pevača, nego multidimenzionalno.

Ne razmišljam o politici

* Da li često odlazite na Kosovo i Metohiju i da li pevate i u Prištini?

– Pevala sam u septembru. To je bio veoma lep koncert za majku Terezu u novoj katedrali u Prištini. Nadam se da ću pevati i u Vatikanu na dan njene kanonizacije 4. septembra. Uvek kad sam u blizini idem u Prištinu, viđam ljude. Moj otac je rođen u Đakovici, a i moj suprug je s Kosova.

* Vaš suprug Hetem Ramadani, poznati kosovski biznismen koji je KiM napustio 1991, u zapadnim medijskim i političkim krugovima pominje se kao jedan od finansijera kosovske nezavisnosti. Kakav je Vaš politički stav prema kosovskoj situaciji?

– Ne razmišljam o politici. Nisam političar, nego operski pevač i normalan čovek. Za mene je najvažnije da naše zemlje žive u miru. Danas se generalno najviše strahuje od rata, tako da glavni cilj naših zemalja je život u miru i slobodi, saradnja i izgradnja dobrih mostova, a jedan od njih je umetnost. Za mene je umetnost najvažnija stvar.

Karijera

Rođena u Tirani, Iva Mula je posle uspeha u Albaniji, međunarodnu karijeru započela pobedom na takmičenju „Žorž Enesku“ 1988. u Bukureštu. Usledile su nagrade na međunarodnim operskim konkursima u Barseloni i Parizu, kod Plasida Dominga, posle čega je njena karijera na Zapadu krenula vrtoglavo ka uspehu. Repertoar lirskog soprana peva širom planete s najpoznatijim svetskim operskim imenima, snima TV i filmske produkcije, na nastupima je najčešće prati francusko-albanski pijanista Genc Tukići. NJen prvi suprug bio je poznati albanski pevač i kompozitor Piro Čako.