Srpska posla

Publika ovogodišnjeg Festa u prilici je da vidi i nemačkog kandidata za Oskara, film „Život drugih“. O temi filma – umetnicima na prostoru i u doba istočne Nemačke i agentima Štazija koji ih nadziru, novinari su u subotu bili u prilici da čuju iz prve ruke – od protagoniste ovog filma, glumca Hansa Uvebauera, svojevremeno stanovnika DDR, jednog od ovogodišnjih Festovih gostiju. Osim što je govorio o neverici, pa i nerazumevanju ljudi iz zapadne Nemačke za ono što se odvijalo u istočnoj, kao i nezadovoljstva nekih iz istočne Nemačke načinom na koji je to prikazano, Uvebauer je posvedočio da je i u Štaziju bilo ljudi spremnih da pomognu, što je bio njegov slučaj i ujedno tema „Života drugih“. Uvebauer je govorio i o stanju kinematografije u današnjoj Nemačkoj, u kojoj se filmovi snimaju zahvaljujući sredstvima televizija koje onda uslovljavaju i izbor glumaca, što je hendikep na koji reditelj Florijan Henkel fon Donersmark nije hteo da pristane i što se, u slučaju ovog filma, isplatilo. Uvebauer je rekao da je uveren da će Donersmark, čak i ako ne dobije Oskara za svoj prvi igrani film, već za sledeći dobiti priliku da ga snima u Holivudu.

Napravi Uniqatni kadar

Austrijska kuća UNIQA osiguranje, genralni sponzor 35. Festa, koja od skoro posluje i u Srbiji, organizovala je nagradni konkurs za posetioce ovogodišnjeg Festa – „Napravi Uniqatni kadar“. Svi posetioci, koji iseku kupon i pomoću njega kadriraju neku svoju fotografiju, a potom je ubace u kutiju koja će se nalaziti na UNIQA štandu, u predvorju velike dvorane Sava centra, potencijalni su dobitnici putovanja u Beč, leta balonom ili besplatne polise osiguranja. Učesnici kupone mogu preuzeti i sa internet prezentacije www.fest.org.yu, kao i na štandu UNIQA osiguranja. Ovo osiguranje obezbedilo je i putovanje u Beč, kao nagradu za glasanje za najbolji film 35. Festa. Kupone za glasanje, posetioci dobijaju prilikom kupovine karata na biletarnici SC ili u Bilet servisu, ali ih takođe mogu preuzeti sa Festove internet prezentacije, ili na štandu UNIQA. Dobitnici će biti proglašeni 4. marta na TV Pinku.

Ekipa filma „Izabrao sam“ reditelja Nedeljka Despotovića, posvećenog nedavno preminulom velikanu srpskog glumišta Ljubi Tadiću, takođe je predstavila svaj film novinarima. Na inicijativu samog Tadića da se na filmskoj traci zabeleže njegove najznačajnije monodrame – Odbrana Sokratova i smrt, Memoari prote Mateje Nenadovića i Poslednja Krapova traka, otpočeo je rad na ovom projektu. Smrt Ljube Tadića bila je potom povod da se snimi film o njemu, kao svojevrstan predgovor ovoj trilogiji, rekao je Despotović. Zanimljivo je da on počinje scenom sahrane na kojoj je pušten snimak Odbrane Sokratove i smrti, teksta koji je u Tadićevoj interpretaciji postao antologijski, a završava se scenom iz same te monodrame, u kojoj Tadić govori ovaj monolog. Time u filmu „Izabrao sam“, čovek koji umire vaskrsava kroz svoje drame. Iz bogatstva života Ljube Tadića i obilja materijala snimljenog o njemu (50 sati), možda će nastati i čitav serijal o tom glumcu kao svedoku i učesniku mnogih važnih događaja druge polovine 20. veka. Istovremeno, istakao je Despotović, problem distribucije u Srbiji mogao bi da rezultira prikazivanjem filma „Izabrao sam“ u pozorištu – istinskom pozivu Ljube Tadića (zaključak do koga su autori filma došli snimajući ga). Despotović je predložio da se nađe na redovnom repertoaru scene Jugoslovenskog dramskog pozorišta, koja odnedavno nosi ime Ljube Tadića.

„Film i kultura“

Posetioci ovogodišnjeg Festa, osim u filmovima, imaće priliku da uživaju i u mini-izložbi fotografija National Geographica – „Film i kultura“, saopštila je redakcija NG. National Geographic Srbija, kroz slike preplitanja filmske umetnosti, svakodnevnog života i lokalnih kultura, dočaraće koliko je snažan uticaj sedme umetnosti na život savremenog čoveka. Izložba „Film i kultura“, koju čine radovi najboljih svetskih fotografa, poput Rendija Olsona, Majkla Nikolsa, Brusa Dejla i Nine Berman, biće postavljena tokom celog festivala ispred sale za novinarske projekcije.

Još jedan domaći film predstavljen je na Festu – „Hamlet“ Aleksandra Rajkovića, za koji bi bilo dovoljno reći da je prvi film na romskom jeziku koji tretira klasika kakav je Šekspir, što je evropski presedan, da, u vezi s njim, još od početka prikazivanja, nisu u pitanju srpska posla, odnosno, podele. Sporečkali su se autor i producenti oko prava na film, time se još uvek bave sudovi, a zbog toga pretila je opasnost da ne bude prikazan na prvom inostranom festivalu na koji je pozvan – u Roterdamu, umalo i na Festu. Na oba ova festivala publika je ipak videla film, a šta će biti sa preostalih petnaestak za koji su dobili pozive, pitanje je, jer autor sa sobom nosi kopiju privremene sudske zabrane producentima za prikazivanja filma, a oni tvrde da ništa slično dosad nisu dobili. Rajković se inače nije pojavio na Festovoj konferenciji za novinare, jer ne želi da daje izjave za medije. Nažalost, ova priča ostavila je malo mesta za onu bitniju – o Hamletu na romskom, smeštenom u romski milje i životno okruženje. Producent je rekao tek da dimenzija ovog filma, naravno, nadilazi onu samo filmsku, ali da, iako su pomogli Ministarstvo kulture Srbije i Sekretarijat za kulturu grada Beograda, to nije učinila nijedna druga institucija ili organizacija koja se bavi ljudskim pravima, pravima manjina i slično. Sami akteri, naturščici, bili su u svojim izjavama povodom filma iskreni i skromni – „Mi ništa pre snimanja ovog filma nismo znali o ’Hamletu’, ali nama se to sviđa.“
Gost jučerašnje Festove konferencije za novinare bio je reditelj filma „Sedam godina“, Žan Paskal Atu. U pitanju je film koji se bavi opsesivnom temom francuskog filma – seksualnošću u različitim vidovima (ovaj put ona je uskraćena bračnom paru – mužu u zatvoru, osuđenom na sedam godina, i ženi van njega što je, kako tvrdi reditelj, zapravo okolnost koja taj odnos pretvara u perverzan) i čija se potencijalna dramska ubojitost, nažalost, izrodi u pucanj u prazno.
Vadim Glovna, takođe reditelj, ali i autor scenarija i glavni glumac nemačkog filma „Kuća uspavanih lepotica“, kao gost Festa takođe je juče na konferenciji za novinare govorio o svom filmu. „Kuća uspavanih lepotica“ nastala je na osnovu adaptacije istoimenog romana japanskog autora, pa je morala biti prilagođavana ne samo pri prelasku iz jednog medija u drugi, već i iz jedne u drugu kulturu. Naime, priča filma je usamljenost čoveka koji je ostao bez žene i kćeri poginulih u saobraćajnoj nesreći, koji utehu traži u, na prvi pogled, nesvakidašnjoj javnoj kući – kraj usnulih mladih devojaka koje su u tako čvrstom snu da ne znaju šta se oko njih zbiva, a pošto su klijenti vremešni – ono što podrazumeva jedna javna kuća zaista se i ne odigrava. Ta granica mladosti i starosti, zapravo erotike i smrti, istinska je tema filma. Ona je prikazana relativno uspešno, čemu pored glavnog protagoniste najviše doprinose i dva velika imena nemačke glume – Angela Vinkler i Maksimilijan Šel.