Srpski put francuskog stripa

Srpski strip, pored dugogodišnje tradicije kvalitetnih crtača, poseduje i solidnu izdavačku tradiciju. Strip sveske su se prodavale na kioscima već 1923. godine, a kasnije je nastavljeno kroz različita izdanja. Međutim, srpsko izdavaštvo, kao i izdavaštvo bivše Jugoslavije, nikada nije prihvatilo francusko-belgijsku tradiciju štampanja strip albuma. Retka izdanja nastala tokom 90-ih godina imala su male tiraže, lošu štampu i povez. Situacija se bitno promenila nedavnim dolaskom beogradskog izdavača Beli put. Pod uredničkom palicom Milana Vuletića i Bobana Kneževića, pojavila se za Srbiju nova generacija strip izdanja. Posle nekoliko američkih grafičkih novela, oni su započeli paralelnu strip kolekciju vrhunskih francusko-belgijskih stripova. Izabravši ih na osnovu nekoliko kriterijuma – kvalitetan grafizam, solidna priča, međunarodne nagrade i već potvrđen uspeh na tržištu – oni su se opredelili da ih izdaju u obliku dovršenih serijala. Svaki album, vrhunske štampe, ima više od 150 strana kvalitetnog papira, tvrde korice i propratne tekstove.
Krajem prošle godine, prvo se pojavio „Jaguar“, spejs opera u kojoj se presecaju različiti svetovi i civilizacije. Difoov scenario, uobičajeno vrlo precizan, ovoga puta nema jasnoću neophodnu za uspešno praćenje kretanja između prošlosti i budućnosti, istorije i naučne fantastike, konkvistadora i kriminalaca… Međutim, Boskartov grafizam ostavlja snažan vizuelni pečat i čini priču tečnijom. Potom je izašao album „Velika moć malog Šninkela“ Rosinskog i Van Ama, zabavna priča sa J’Onom, ciničnim i materijalističkim antiherojem. Na određeni način, „Šninkel“ pametno upotrebljava niz stereotipa da bi dočarao odrastanje. Treća knjiga u kolekciji „Integrali“ bio je kultni serijal „Bleksad“ Gvarnida i Kanalesa. Kriminalistički strip u maniru američkog posleratnog crnog fima, ima za junake životinje sa ljudskim telom i psihom. Dobra vizuelna karakterizacija likova, promišljeno kadriranje, lepe kompozicije tabli, široka paleta i fluidnost figurativne naracije najveći su kvaliteti ovog serijala. Strip ima određene scenarističke slabosti u konstrukciji zapleta.
„Tamo gde pogled ne dopire“, Abolena i Pona, priča je o svetu odraslih iz dečje vizure. Scenario je lagan i pravolinijski, ali urađen sa merom i kroz vrlo preciznu karakterizaciju likova. Ponov crtež je svež, elegantan i izražajan, a kolor je skladan i ambijentalan. Čitava priča zvuči nostalgično i setno, međutim, prava drama se odvija na nivou straha od „drugih“ i od „drugačijeg“. U poslednjoj trećini, „običnost“ priče ustupa mesto fantastičnom i natprirodnom, bitno usporavajući snagu i ritam naracije. „Sambrovi“ Bernara Ilera, peti album kolekcije „Integrali“, pre svega je romantična priča o smrtonosnoj ljubavi ispresecanoj porodičnim prokletstvom. Čitalac je ubačen u 19. vek, ne toliko istorijskom rekonstrukcijom, koliko romantikom i tragikom sage. Pripovedanje se odlikuje efikasnom jednostavnošću, a pored lične drame dvoje ljubavnika, odvija se drama čitave zemlje. Svaki kadar rađen je sa puno preciznosti, brige o detaljima i autentičnosti, čuvajući ravnotežu ne samo u svakom prizor-polju, nego i na svakoj tabli. Inače, grafički svet Sambrovih je jedna od najcelovitijih u modernijem strip stvaralaštvu.