Stevan Raičković (1928 – 2007)

„Uvek sam klasičnog pesnika zamišljao kao Stevana Raičkovića“, kaže povodom smrti akademika Stevana Raičkovića književni kritičar Gojko Božović u izjavi za Danas. „On je to bio i po tome kako je pisao, i po tome kako je govorio, i po tome kako je izgledao. Stevan Raičković je u srpskoj poeziji u drugoj polovini 20. veka uspostavio i vitalno važnu lirsku dimenziju pesništva. Po njemu će se, dok je srpskog jezika, prepoznavati i zvati jedan lirski ton u srpskoj poeziji. Njegove pesme, i vedre i melanholične u isti mah, svedoče o čudu postojanja, o svetlostima i senkama svakodnevice, o najdubljim i najsuštinskijim izazovima jedinke. Njegova lirika je elementarna, a on je pesnik koji govori jezikom i glasom elemenata. A posle svega ostaje Kamena uspavanka i kao konačni smisao i kao velika reč jednog zaokruženog, ispunjenog i bogatog pesničkog dela.“
Akademik i pesnik Miodrag Pavlović kratko dodaje: „Bio je veliki čovek, veliki pesnik i moralni oslonac u našoj književnoj republici.“
Stevan Raičković preminuo je u nedelju, 7. maja, u Beogradu, u 79. godini. Rođen je 1928. godine u Neresnici kod Kučeva. Književnost je studirao na Filološkom fakultetu u Beogradu. Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 1972, a za redovnog devet godina kasnije. Pored poezije, objavio je i knjige eseja, proznih zapisa, knjige za decu, kao i knjige poetskih prepeva, među kojima su „Šekspirovi soneti“, Deset ljubavnih soneta Frančeska Petrarke posvećenih Lauri i prepevi poezije ruskih pesnika. Raičković je objavio više od 20 zbirki pesama i sedam knjiga za decu. Njegova poezija prevođena je na brojne jezike. Dobitnik je niza najuglednijih pesničkih nagrada. Datum sahrane i komemoracije povodom smrti Stevana Raičkovića biće naknadno saopšteni.