Temati u čast Dositeja Obradovića 1Foto: VIkipedija

Krajem marta 2021. navršava se 210 godina od smrti Dositeja Obradovića, pa je rođendansko tematsko vođenje „Dositejev dolazak u Beograd“ kroz Muzej Vuka i Dositeja juče dopunjeno virtuelnom izložbom „Dositejev licej“ u koju su uvršteni radovi Emanuela Muanovića i Milice Čađević iz prvih decenija 20. veka, pozniji radovi Miće Popovića, Luke Mladenovića i Aleksandra Kumrića pedesetih 50-ih godina, uz radove novijeg datuma, kao i fotografije zgrade Muzeja „slavljenika“ snimljene od druge polovine 19. veka do današnjih dana.

Vukov i Dositejev muzej Muzej posvećen je sećanju na najznačajnijeg srpskog predstavnika doba prosvetiteljstva i prvog srpskog ministra prosvete Dositeja Obradovića (1739-1811) i Vuku Stefanoviću Karadžiću, reformatoru srpskog jezika i tvorcu srpskog književnog jezika.

Starija i bogatija Vukova zbirka, oformljena je još krajem 19. veka, kada je Vukova kćerka, Mina Karadžić-Vukomanović, poklonila njegovu zaostavštinu Kraljevini Srbiji.

Ova zbirka je bila prva od zbirki Narodnog muzeja, opis Karadžićevih stvari objavljen je 1900. kad je Mihajlo Valtrović stručno obradio materijal koji je predat Narodnom muzeju.

Vukova ostavština izlagana je u Narodnom muzeju u okviru Vukove spomen-sobe i kasnije u okviru Istorijskog odeljenja muzeja, ali je deo njegove zaostavštine, posebno nameštaj, nestao ili je uništen 1915. prilikom austrijskog bombardovanja Beograda u Prvom svetskom ratu.

U zbirci se danas čuvaju lični i porodični predmeti Vuka Karadžića, portreti i umetnička zaostavština, prva izdanja njegovih knjiga i brojna arhivska građa.

Za razliku od Vukove zaostavštine, ličnih predmeta Dositeja Obradovića nema jer su uništeni u požaru još 1813, zbog čega se deo njegove muzejske zbirke uglavnom zasniva na likovnim prilozima, arhivskoj građi, Dositejevoj prepisci i knjigama, među kojima su prva izdanja njegovih dela.

Vukova zbirka je izdvojena iz fonda Narodnog muzeja i pridružena malobrojnoj zaostavštini Dositeja Obradovića 1949, kad je kao poseban formiran njihov zajednički muzejski prostor.

Smešten je u zgradu u kojoj je jedno vreme bila Velika škola, čiji je Dositej Obradović bio jedan od idejnih tvoraca, a Vuk Karadžić jedan od prvih dvadeset učenika.

U Narodnom muzeju kažu da je reč o najstarijoj sačuvanoj stambenoj zgradi u Beogradu, podignutoj u prvoj polovini 18. veka, verovatno za Beogradskog defterdara – turskog upravitelja riznice.

Zbog svoje arhitektonske i istorijske vrednosti, zdanje muzeja zaštićeno je kao kulturno dobro od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju.

close
Temati u čast Dositeja Obradovića 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.