U Prirodnjačkom muzeju otvorena izložba „Put na Mesec“

Autor izložbe je Miloš Jović, na otvaranju su govorila dva „saučesnika“ tog planetarnog događaja – inženjer i portparol američke svemirske agencije NASA Dejvid Vujić, jedan od sedmorice naučnika srpskog porekla koji su učestvovali u misiji „Apolo 11“, i Boško Čolak Antić, simultani prevodilac, dobitnik nagrade Radio Beograda za prenos prvog čovekovog sletanja na Mesec 1969, kao i specijalne nagrade NASA za najbolje praćenje i komentarisanje letova na Mesec iz programa „Apolo“ u medijima van engleskog govornog područja.

Dejvid Vujić govorio je o okolnostima pod kojima su američka javnost i mediji gotovo naterali tadašnjeg predsednika SAD DŽona Kenedija da odgovori na sovjetsko slanje prvog čoveka u svemir, kao i svom i svakom pojedinačnom angažmanu stručnjaka NASA srpskog porekla u programu „Apolo“.

– Srbija je mala zemlja, mala je i srpska zajednica u SAD, ali je dala veliki doprinos napretku nauke i tehnologije. Dok smo tamo stvarali, uvek smo bili ponosni na vas ovde, kao što i vi treba da se ponosite nama zbog onog što smo uradili – poručio je Dejvid Vujić, čija je porodica pre Prvog svetskog rada iz Slavonije i emigrirala u SAD.

Od Boška Čolak Antića posetioci su saznali kako je izgledala priprema za radio-prenos događaja koji do tada nikada nije bio viđen na planeti Zemlji, profesionalnim standardima rada komentatora pre pola veka, za koje je rekao da su danas gotovo nezamislivi.

U Prirodnjačkom muzeju kažu da ovom postavkom želeli da „podsete da priroda nije ograničena na Zemlju, već da obuhvata čitav svemir“ i da „kosmički zakoni upravljaju i našom planetom“.

„Prvo putovanje na Mesec je jedan od onih presudnih događaja koji oslobađaju maštu i šire vidike do neslućenih razmera. Izložba stoga predstavlja i omaž detinjstvu pripadnika „Generacije X“ – snovima, željama, igračkama i ushićenju koji su obeležili živote današnjih 40 plus godišnjaka. Novo saznanje je proširilo horizonte i donelo osećaj prostranstva i slobode na obali kosmičkog okeana u čijem ritmu pulsira život na Zemlji“, ističu u Prirodnjačkom muzeju.

Autor izložbe Miloš Jović kaže da je ovaj svemirski jubilej „iskoristio da ispriča priču o Zemlji i uticaju Meseca na nju“. U nameri da na postavci „simulira“ stešnjeni prostor letelica i „kapsula“ u kojima su prvi astronauti osvajali vasionu, Jović je Prirodnjački muzej na Malom Kalemegdanu smestio četiri izložbene celine: O Mesecu i Zemlji, O Mesecu i Zemljanima, Istraživanja Meseca i Mesec u našim očima.

– Mesec ima značajan uticaj na biljni i životinjski svet na Zemlji, kao i na brojne procese u prirodi. Biološki ritmovi koji prate Mesečeve mene, cirkalunarni ritmovi, utiču na rast, razmnožavanje, ishranu, kretanje, orijentaciju i ponašanje mnogih organizama. Posetioci izložbe mogu da stupe u prostor šume, plaže, koralnog grebena ili kokpita lunarnog modula, prisete se vrhunskih umetničkih dela inspirisanih Mesecom ili se uključe u potragu za mitovima i legendama koji su vekovima obeležavali život ljudskih zajednica širom planete Zemlje – ukazao je Jović.

Na izložbi može se saznati i da naučna istraživanja ukazuju da odgovornost za uticaj Meseca na ljudsko ponašanje snosi melatonin, hormon koji kod ljudi utiče na ciklus sna i budnog stanja. Deo izložbe posvećen je mitologiji i simbolici Meseca u brojnim civilizacijama i kulturama kroz istoriju, kao i ulozi Meseca u okultnim naukama, ezoteriji ili pop kulturi. Iako su sve Mesečeve „priče“ zanimljive i zavodljive, čini se da je u nedostatku prostora i vazduha na postavci na Malom Kalemegdanu previše mesta dobila mistična strana Zemljinog „saputnika“, koju mu pripisuju astrologija i ezoterija.

Katalog izložbe do otvaranja nije bio završen, ali je najavljeno da će „Put na Mesec“ biti praćen stručnim vođenjem i radionicama za decu. Modele i makete za ovu postavku koja će trajati do januara 2010. izradio je Studio za scenografiju Skills Division.

Lunarni bazalt

Među eksponatima na izložbi „Put na Mesec“ najznačajniji su originalni fragmenti Mesečevog tla – lunarnog bazalta, zastava SFRJ koju je nosila na Mesec i vratila na Zemlju posada „Apola 17“, replika plakete koju je posada „Apola 11“ ostavila na Mesečevoj površini 20. jula 1969, koju su astronauti Nil Armstrong, Majkl Kolins i Edvin Oldrin poklonili predsedniku bivše SFRJ Josipu Brozu Titu. Izložena je i replika kugle detonirane na površini Meseca 14. septembra 1959, kad je prva bespilotna letilica „Luna 2“ dospela na Mesec, koju je Brozu poklonio predsednik bivšeg SSSR Nikita Hruščov. Posetioce očekuju detalji o svemirskim misijama koje su na Mesec slali SAD i SSSR, kao o saznanja da su se u trku za osvajanje Zemljinog satelita upustili i Japan, Kina, Južna Koreja, Indija, Evropa kao i neki privatni konzorcijumi.

Najbliže nebesko telo

U Prirodnjačkom muzeju podsećaju da je Mesec jedini Zemljin prirodni satelit i ujedno njeno najbliže nebesko telo. On ne emituje svetlost – direktno ga obasjava Sunčeva svetlost. Prečnik Meseca iznosi 3.474 kilometra, a njegova prosečna udaljenost od Zemlje 384.400 kilometara. Mesec je manji od Zemlje po masi 81 put, 13,5 puta prema površini i šest puta po gravitacionoj sili. U Sunčevom sistemu od Meseca su veći samo sateliti Jupitera (Ganimed, Kalisto i Io) i Saturna (Titan). Mesečeva kora sastoji se od različitih elemenata, uključujući uranijum, torijum, kalijum, kiseonik, silicijum, magnezijum, gvožđe, titanijum, kalcijum, aluminijum i vodonik. Površina Meseca je uglavnom glatka, prekrivena regolitom, materijalom koji je nastao od usitnjenih ostataka meteorita, kometa, asteroida i kosmičke prašine. Pre 10 godina naučnici su objavili podatke o postojanju molekula vode na Mesecu u vidu čistih kristala leda, kao i o „isparljivom oblaku“ sastavljen od metana, amonijaka, vodonika, ugljen-dioksida i ugljen-monoksida, natrijuma i žive. Temperatura oko Mesečevog ekvatora varira u rasponu od minus 170º C tokom noći do plus 130º C tokom dana; dok na polovima iznosi minus 240º C.