Galerija Muzeja rudarstva i metalurgije u Boru prvi je prostor u kome su izložene skulpture nastale tokom dvadesetak dana rada učesnika Umetničke kolonije „Bakar“ ovog jula. Vlasta Filipović, Ljubomir Lacković, Sava Bosioković, Vesna Milojković, Dragi Čučilović i Mihailo Gerun, učesnici ovogodišnje kolonije „Bakar“, izlili su u bronzi 16 skulptura i time se priključili plejadi od 200 vajara iz Srbije i sveta koji su tokom 23 godine trajanja kolonije stvorili blizu 400 skulptura u mesingu i bronzi. Radovi nastali u borskoj Livnici viđeni su na više od stotinu izložbi od Bora do Beograda, u Veneciji, Krezou u Francuskoj. Možda je ovogodišnja Umetnička kolonija „Bakar“ bila skromnija od onih koje su joj prethodile, ali i pored toga, kako to na otvaranju izložbe reče akademski slikar Sava Bosioković, „Kolonija kvalitetom i istrajnošću zauzima posebno mesto na umetničkoj i kulturnoj sceni Srbije“. Doživljaj koji su imali učesnici kolonije utkan je u skulpture i to odslikavaju reči Mihaila Geruna koji objašnjava kako su mu Bor i istočna Srbija i te kako bliski. „Reka Dunav nas je zbližila. Plovio sam čamcem od mog Pančeva do Đerdapa i ove forme potiču sa susretanja na dunavskim obalama. Bor je božanski grad, ima čudesnu osnovu da pridobije žestoka dela i zato se ovo bogatstvo ne sme propustiti. Skulpture moraju da budu na jednom mestu kako bi bile dostupne svima“, smatra Gerun.
„Put u Evropu“ Dragija Čučilovića, slikara i profesora iz Bora, vidno je to, pokazuje kretanje ka nekom cilju. Za drugu skulpturu sa svojim potpisom koristio je ogledalo želeći da prikaže vidljiv odraz raskola. Treću je nazvao „Skulptura u prostoru sa i bez grafita“. Već u septemrbu radovi Geruna, Čučilovića, Bosiokovića i ostalih učesnika 23. umetničke kolonije „Bakar“ naći će se na izložbi u Beogradu, čime će ova kolonija, jedinstvena u Evropi, nastaviti da živi i van grada bakra.