Na našim profesionalnim igračkim pozornicama u 2006. izvedeno je više premijera nego prethodnih godina i to, gotovo po pravilu, u postavkama koreografa iz bližeg i daljeg inostranstva. Tako je Balet Narodnog pozorišta u Beogradu izveo „Pakitu“ i „Frančesku da Rimini“ u koreografiji Ljubinke i Petra Dobrijevića, i na kraju godine, „Žar pticu“ i „Posvećenje proleća“ u postavci Ditmara Sajferta.
U Srpskom narodnom pozorištu gostovao je Saša Zurovac sa svojim koreografskim viđenjem „Božanstvene komedije“. Veoma zapažena savremena plesna predstava „Jezik zidova“ koreografa Gaja Vezmana i Ronija Favera izvedena je u produkciji Foruma za novi ples pri SNP u Novom Sadu.
Beogradski Teatar na Terazijama ozbiljno se bavio mjuziklom, pa je od predstave „A Chours Line“, izvedene krajem 2005. načinio veliki napredak u usvajanju džez igre. Tako je njihov mjuzikl „Čikago“ sa koreografkinjom Mojcom Horvat najzad doveo Brodvej u Beograd.
Na sceni Kamernog teatra Madlenianum u Zemunu, Renato Zanela je postavio svoj balet „Wolfgang Amade“ u čast obeležavanja 150. godišnjice rođenja velikog Mocarta. To je bila prilika da mlade snage Beogradskog baleta ostvare veoma uspešne kreacije.
I na alternativnim igračkim scenama bilo je živo. „Gemeplay“ i „Nema izuzetka od tog pravila…“ potvrdili su uzlaznu liniju u koreografskom opusu Dalije Aćin. Suptilno izbalansirani humor „Raskršća“ Nele Antonović i Teatra pokreta Mimart je uz „magiju“ dobre veštice razobličavao mnoge osobenosti savremenog potrošačkog društva. „Zapis“ Svetlane Đurović i igračke trupe Madlenijum igrom je predstavio autorkino viđenje istorije civilizacije, plesne etide „Il circo della vita“ kreativnog centra za pokret DDT (koreografija Lin Bar) našle su put do gledalaca, što, nažalost, nije bio slučaj sa predstavom „Play“ Miloša Sofrenovića, koja je insistirala na introvertnom estetizovanom pristupu, koji nije odveo istinskoj kreativnosti.
Dah teatar je ostvario u režiji i dramaturgiji Dijane Milošević „Priču o čaju“, kao varijaciju na temu Čehovljevih „Triju sestara“, koju dopunjuju sećanja i saosećanja sa surovim istinama čiji bi zaborav zločin činio opravdanim. Pred kraj kalendarske godine izvedena je koreografska fantazija „Mali princ“ u postavci Katarine Stojkov Slijepčević, čime je obeležena 60. godišnjica prvog francuskog izdanja znamenitog dela Antoana de Egziperija.
Protekla igračka godina obilovala je veoma značajnim inostranim gostovanjima. Iz Francuske je došao Mladi balet Pariza, rekonstrukcija Lilijeve i Molijerove komedije-baleta „Građanin plemić“ i akrobatsko-svetlosni prizori čudesne ravnoteže „Plan B“.
Na Trećem beogradskom festivalu igre uspešno su nastupili Trupa Nača Duata iz Madrida, Balet iz Maribora sa predstavom „Radio i Julija“ Edvarda Kluga, Kompanija ALIAS iz Ženeve sa „Težinom sunđera“, Niv Šeinfild iz Tel Aviva sa dve ljupke minijature i Holandski plesni teatar, koji je izveo koreografije izuzetno značajnih savremenih umetnika Ohada Naharina i Jiržija Kilijana. Sve to je upotpunilo znanja naše publike o savremenim kretanjima u umetničkoj igri. Isto se, međutim, ne bi moglo reći za nastup Nacionalnog baleta iz Atine („Canto General“) i Kompanije Bernardo Monte iz Tura, čija je predstava mračne i teške atmosfere odbijala gledaoce. Najzad, treba li uopšte, po ko zna koji put, zapitati selektore BIF ima li u njihovom „Univerzumu igre“ (tako je glasio ovogodišnji slogan Festivala) bar malo mesta za domaću, savremenu, umetničku igru.
U maju mesecu održan je X festival koreografskih minijatura na kome su Rozana Hribar i Gregor Luštek iz Slovenije osvojili prvu, Isidora Stanišić drugu, a Kjara Frigo iz Italije treću nagradu. Plaketa Festivala pripala je Ji Hae Ko, a nagrada publike Milici Perović i Ivani Tabori. Na novosadskom Infantu 06. odigran je veliki broj predstava iz celog sveta, a domaća selekcija bila je najbolja, pa je „Jezik zidova“ zaslužio nagradu Infantovog žirija.
Na jubilarnom, 40. Bitefu bilo je mesta za odličnu predstavu „Cirkus istorija“ Sonje Vukićević, „Senke“ Mudra teatra (postavka Ivane Ašković i Borisa Čakširana), kao i za „Jezik zidova“, koji je osvojio nagradu publike. Plesne predstave iz inostranstva imale su zapaženo mesto na ovom festivalu: nastup trupe Mari Šuinar iz Kanade bio je hladan i perfekcionistički, iskrenost je odlikovala autoportret pred predelom uspomena – „Poslednji pejzaž“ Jožefa Nađa (Francuska), a igračko delo „Balet za život“ Morisa Bežara izvela je njegova trupa iz Lozane, na zatvaranju 40. Bitefa i otvaranju 38. Bemusa, što je bilo prvo gostovanje ovog poznatog ansambla u Beogradu.
Nagrada za životno delo Udruženja baletskih umetnika Srbije dodeljena je novosadskoj primabalerini i dosadašnjem direktoru tamošnjeg Baleta, Eriki Marjaš. Interpretatorke „Jezika zidova“ dobile su nagradu „Dimitrije Parlić“ za izvođaštvo. Prvak Beogradskog baleta Konstantin Tešea proslavio je 25. godišnjicu umetničkog rada svojom sjajnom kreacijom glavnih uloga u predstavi „Dr Džekil i Mr Hajd“. On je laureat Plakete NP u Beogradu, koju je dobila i primabalerina i repetitor Katarina Obradović za dugogodišnji rad. Godišnju nagradu nacionalnog teatra primila je Duška Dragičević za interpretaciju naslovne uloge u baletu „Kraljica Margo“.