Vesnik modernog plesa u Srbiji

Štaviše, njegova predstava „Jezik zidova“ osvojila je tada Bitefovu publiku, a Vajcmanovu i Haverovu kompaniju beogradska publika mogla je da vidi i na petom Beogradskom festivalu igre. „Mirisi cimeta“ nastala je po motivima biblijske „Pesme nad pesmama“, koju su ukomponovali savremeni estonski kompozitori predvođeni u svetu poznatom Arvo Pertom. Čuvena Solomonova pesma iz Starog zaveta tumači se kao ljubavna, ali se u njoj ne pominje bog, niti se insistira na tome da se radi o ljubavi između muškarca i žene, već više o duhovnoj potrebi čoveka za nečim uzvišenim, većim od njega samog, o emociji važnijoj od samog objekta ljubavi, istakao je Vajcman na konferenciji za novinare u Bitef teatru povodom premijere. Dolazeći iz zemlje u kojoj se godišnje izvede 2.000 plesnih predstava od čega čak 200 premijernih, tako da je ples postao svojevrsni izvozni proizvod Izraela, Vajcman pripada drugoj generaciji izraelskih koreografa koji rade u inostranstvu. O svom radu sa igračima on kaže:

– Ne verujem u improvizaciju. Što više ograničite plesače, to im zapravo dajete više prostora. Što si jasniji u uputstvima to je interpretacija bolja. U prevelikim mogućnostima oni mogu da se pogube. Plesači imaju puno prostora za interpretaciju, ali ne i za improvizaciju.

Na pitanje zašto se predstava ne zove „Pesma nad pesmama“ već „Mirisi cimeta“, Vajcman odgovara:

– U vremenima Biblije nisu imali parfeme i koristili su biljke da bi učinili da se žene osećaju lepim. A miro i cimet (originalno predstava se zove upravo tako – prim. I. M.) se pominju u tekstu „Pesme nad pesmama“ i oni su ti koji čine da žena bude božanstvena i u doslovnom smislu te reči. Miro i cimet su takođe veoma poetični. Oni su za nas danas svakodnevni, posebno cimet kao začin koji stavljamo u kolače. Bilo mi je važno da ih istrgnem iz tog konteksta i vratim njihovom religioznom značenju, koje miro samo po sebi ima, i da kombinujem miro u njegovom religioznom kontekstu i cimet u njegovom funkcionalnom kontekstu i spojim ih u naslov ovog komada.

Kako objašnjavate tako razvijenu scenu savremenog plesa u zemlji za koju ostatak sveta obično vezuje ratove, nestabilnost, političke probleme?

– Mnogo je razloga za to. Jedna od njih je folklor koji je veoma važan deo jevrejske kulture. U jevrejskoj religiji ima mnogo plesa, naročito kada se slavi neki praznik. Ortodoksni Jevreji takođe mnogo plešu. Ples je jedina stvar koju možeš da radiš a da ne govoriš direktno o politici. On je gotovo bekstvo od stvarnosti. Takođe, broj plesnih kompanija u Izraelu ima veze sa pojavom pravih ljudi u pravom trenutku – pedesetih to je bila Marta Grejem koja je osnovala čuvenu Batševa dens kompaniju, tu je zatim bila baronica Rotšild koja je šezdesetih godina došla u Izrael i dala mnogo novca za kulturu, a zatim u devedesetim tu je bio i Ohad Naharin sa svojom velikom porukom. Tako da je razlog razvoja savremenog plesa u Izraelu kombinacija mnogo faktora.

Šta je ono što odlikuje vašu i Haverovu Guy and Roni Club kompaniju u odnosu na druge savremene plesne trupe u svetu?

– U pitanju je krajnje interdisciplinaran rad. Često radimo sa glumcima i muzičarima na sceni, upotrebljavamo film i arhitekturu. Za mene ples nije dovoljan kao forma da bismo komunicirali o nečemu što je više od estetike na sceni. Estetika nije moj glavna briga kao pravim predstavu. Važno je saopštiti nešto publici. Zato je naš rad više od samog plesa.

Kako Vam se čini rad sa Bitef dens kompanijom? Da li su oni spremni da ovdašnjoj publici donesu savremeni ples?

– Mislim da su fantastični i da je veoma važno što postoje i nadam se da će imati upornosti da nastave. Mnogo je srpskih igrača koji igraju u stranim trupama, mi imamo jednu igračicu odavde, Dunju Jocić. Ona je izuzetno talentovana, na internacionalnom je nivou, daleko iznad proseka. Tako da mislim da će ako malo duže budu uporni uspeti da privuku ljude nazad, da ovde žive i rade. Ima mnogo potencijala i želje za savremenim plesom na ovdašnjoj sceni. Ovo je važan projekat i srećan sam što sam vesnik te budućnosti savremenog plesa u Srbiji. Tehnički plesači su spremni za ovu vrstu izazova. Sada treba samo da se „isprazne“ i da čekaju da dođe publika koja će ih „ispuniti“.

Internacionalna ekipa „Mirisa cimeta“

Osim Gaja Vajcmana i Ronija Havera kao koreografa, te estonskih kompozitora, dramaturga Veerle van Overloopa, scenografa Ascona de Nijsa, kostimograf u predstavi je Slavna Martinović, koja i inače sarađuje sa Vajcmanovom kompanijom. Igrači su Sanja Ninković, Milica Pisić, Nevana Jovanović, Milica Jević, Nikola Tomašević, Nemanja Naumovski i Luka Lukić. Zanimljivo je da se muzika izvodi uživo na sceni, a muzičari su Marina Dimić, Dušan Egerić, Boban Stošić i Ivan Marjanović. Reprize predstave su 5. i 19. marta.