Zašto pristajemo na laži i manipulacije 1„Tartif“/Foto: Radovan Baja Vujović

Pubika je predstavu ocenila sa 4,44.

Izbegavajući „lektirsko“ čitanje drame, Torbica je smestio „Tartifa“ u našu urušenu porodicu i društvo malipulacije i laži. To jeste poznati Molijerov licemer i manipulator, ali on je i Tartif našeg doba.

„Porodica je postala leglo tabua, nekomuniciranja, neznanja i odbijaja da se razgovorom prevaziđe problem. Zato utočište tražimo van nje. Porodica je testo koje „vajaju“ društvene prilike i, jednom trenutku, narod počne da liči na svog vođu i u tome je problem“, objasnio je reditelj.

U komadu se jasno identifikuje naš Tartif i nije ga potrebno imenovati, jer bi to, kako dodaje, „podredilo predstavu jednom čoveku, a ona nije samo o njemu, nego o nama i svakoj mogućoj poziciji manipulacije ljudima i našem pristajanju na manipulaciju“.

Na pitanje kako se dogodilo to da naši manipulatori tvrde da smo mi slobodni, a da su oni neslobodni i ugroženi našim slobodama, Torbica smatra da je to stvar jezika.

Igor Vuk Torbica
Foto: Nenad Kovačević

„Ako kažete da je paljenje knjiga fašizam, ta analogija je moguća, ali na meni je da li ću da pristanem na tu analogiju, da li ću je „smsrkati“ i naći porodicu koja je zapalila knjige, jer nije imala čime da se ogreje. Kako ćemo to nazvati? Ako postave žene u kordon da brane skupštinu i kažu da je prolazak kroz taj kordon „napad na slabiji pol“, to je jezičko korišćenje osetljive teme. Postoji rečenica u predstavi: „Postidi se, zato što si posudio pare“. Da, ja sam posudio pare i nisam ih vratio, pa sam loš čovek. Ali, to nije razlog da ti možeš vladati nada mnom, jer ja nisam defisnisan samo vlastitim manama. Oni uspevaju da nas obeleže politički korektnom retorikom i stvar je u tome – ući u jezik i sruštiti ga“, navodi reditelj.

Za scenu u kojoj je leš Dorine ispod stola za kojim porodica ruča i njeni članovi samo na kratko to primete i nastave dalje, Torbica navodi da je to metafora našeg društva.

„Ona je sve ono što nismo priznali i još uvek „ručamo“ nad vlastitom krivicom. Zato nam je i ručak takav kakav jeste. Ne tiče se to samo sedam proteklih godina, već mnogo dublje istorije, dublje od ratova devedestih. U ratovima devedestih je nešto „puklo“ i zbog toga smo morali da očistimo „limfni istem“ i to do kraja, da ne ostane ni najmanja metastaza, koja može da dovede do ovoga što danas živimo. Kako to nismo uradili, mi i dalje „ručamo“ nad leševima i grobovima“, naveo je reditelj.

„Kad bismo se svi osećali kao Dorina, živeli bismo u mnogo boljem društvu. Ona je uzbunjivač, a znamo kako danas oni prolaze u Srbiji“, kazala je Hana Selimović, sjajna u ulozi Dorine, koja je jedan od centralnih likova u komadu.

Većeras će glumci NP Sarajevo igrarati „Kavkaski krug kredom“, B.Breht, u režiji Paola Mađelija.

Čekamo da prokuvamo

„LJudi počinju da se menjaju onog trenutka kada shvate da postoji direktna opasnost i da ona ne preti samo onima koji deluju, nego i onima koji se sklanaju, jer postaju kolateralna šteta. Kada postoje žrtve, pali se alarm i u čoveku počinje da „radi“ nešto primarnije od savesti i odgovornosti, a to je instinkt preživljavanja. Nažalost, mi se kuvamo u situaciji u kojoj čekamo da prokuvamo“.