Zašto volimo superherojske filmove? 1foto promo

Svetska opsesija superherojskim filmovima raste sve više iz godine u godinu, činjenica je da su Marvelovi junaci i njihove uzbudljive akcije najgledaniji filmovi u bioskopima širom sveta. Zašto je tako, šta je presudno u tome da budemo vatreni obožavatelji supermoći, akcije i evregrin kostima.

Prilagođeni su svim uzrastima

Superherojski filmovi okupljaju celu porodicu, starije generacije koje su odrastale na stripovima žele da se uvere da li je ekranizacija verodostojna, mlađima su Marvelovi filmovi sinonim za odrastanje, dobar su predlog za izlazak mladića i devojke, jedan od najvažnijih dana u godini za najvatrenije obožavatelje sveta superheroja. U njima nema ružnih reči i golotinje i sasvim je sigurno da ničije oči u bioskopu ne moraju da se prekrivaju dok ne prođe „nezgodna“ scena.

Podsećaju nas na postojanje dobra u svetu

Nadahnjuje kada znamo da uz zlo postoji i pobeđuje dobro. Superjunaci metaforički predstavljaju pobedu dobre strane, oni su savremeni Robin Hud, zaštitinici čovečanstva, oni koji svet vraćaju u balans i kažnjavaju zlikovce. Lekcije kojima nas uče pokazuju da koliko god loše bilo, dobro na kraju pobeđuje. Svojim primerom vraćaju nadu i optimizam.

Volimo neizvesnost i akciju

Glavno obeležje junaka popularne kulture jesu scene epskih borbi, ponekad je potrebno i nekoliko nastavaka filmova da bi se gradilo uzbuđenje i napetost koje će na kraju kulminirati bitkom koja postaje okosnica filma. Specijalni efekti su vremenom dovedeni do savršenstva, detalji kojima se pridaje mnogo pažnje utiču na to da se prepustimo filmskom užitku i zamislimo da smo deo maštovitog Marvelovog univerzuma.

Predstavljaju formu eskapizma

Čuveni filmski reditelj Stiven Spilberg za superherojske filmove rekao je da su naslednici vesterna. Način da se, makar na kratko, pobegne od stvarnosti u svet fantastike, čarolija, mašte, kvalitetnih specijalnih efekata, Marvelovi filmovi pružaju beg od stvarnosti, ali nimalo plitak, naprotiv, hvataju se u koštac sa večnim dilemama i daju originalne odgovore na njih.

Deo sebe možemo prepoznajemo u superherojima

Pored naše želje da se svako jutro probudimo sa supermoćima postoji i duga strana novčića. Superherojski filmovi idu u korak sa vremenom, okreću se aktuelnim temama, obogaćuju sadržaj različitim etnicitetima glumaca, seksualnim orijentacijama, pokrivaju teme osnaživanja žena („Crna udovica“). Pred nama se dešava sveopšte „očovečavanje“ superjunaka.

Do kraja godine zakazane su dve premijere iz Marvelovog univerzuma.

„Šeng Či i legenda o deset prstenova“, u bioskopima od 2. septembra, u kom prvi put glavnog junaka tumači glumac poreklom iz Azije, prati Šeng Čija, vrhunskog znalca u oblasti borilačkih veština koji beži od očevih stega u težnji za normalnim životom u Americi. Međutim, kad teroristička grupa Deset Prstenova postane pretnja po njegovživot, glavni lik se vraća svojim korenima i znanju borilačkih veština.

Drugi filmski spektakl je rezervisan za „Večne“,  ratnike koji žive na planeti Zemlji već 7000 godina, njih okupljaju Božanski da ujedine svoje moći u borbi protiv najveće pretnje za čovečanstvo i ljudsku vrstu, a to su Devijanti. Rediteljka filma je dobitnica nagrade Oskar Kloe Žao („Zemlja nomada“) koja je savršeno ispratila promene u sledeću, četvrtu Marvelovu fazu, koja podrazumeva različitosti, šarolikost rasa, rodova, seksulanosti i etniciteta. Film u kome glavne uloge imaju Anđelina Džoli i Selma Hajek naći će se u domaćim bioskopima od 4. novembra.