Ekstaza umeća, naočitost (i spoljašnja bukvalno!) svakog učesnika osobenog Džo Lovano zvučnog spektakla, kao izišlih iz sopstvene, samoinventirane radionice artističke izražajnosti – od kapa, košulja, složenih boja i dezena, pa do unikatnih činjenica pojedinačnog virtuoziteta – bljesnuli su pred posetiocima treće, „Generations“ večeri Beogradskog džez festivala u Dvorani Kolarčeve zadužbine, da su se stotine ušiju našle okupljene i izoštrene tako da upiju što više ovih fantazmagoričnih glasova sa scene, pokušavajući da u hipu svojim čulima obujme raskošne panorame impresivnog kaleidoskopa skupnog i ličnog u Nonetu ovog istaknutog tenor-saksofoniste, ovde na poslu oživljavanja njujorškog „bibapa“ u svoj njegovoj konstruktivnoj slobodi.
Džo Lovano zapahnuo nas je mirisom eksploziva istinske džez avanture, nepredvidive ali ne i pogibeljne, basnoslovne ali nikako nakinđurene, bajne ali ne i sasvim glatke za konzumiranje, nehajno savršene ali sa impresivnom i decentnom sviračkom kilometražom iza i ispod svega, kakofonične i najžarkije melodiozne u isti mah – njegova divljačnost dolazi zapravo iz zlatnog rudnika gradske vreve, mogućnosti slušanja megalopoliskog orkestra zvukovlja čim kročite ulicom, što je retka privilegija i najsićušnijeg užurbanog građanina, rečju iz one fabrike auditivnih senzacija, fascinacija i kontemplacija, u koju se vaše sopstveno telo, od tabana do vrška mozga, pretvara samo koračajući pločnikom. A Džo Lovano i njegovi džez macani diriguju tom paradom sa predanom instrumentalnom radljivošću i sa mudrošću iskusnih žetelaca „cool“-a.
No, prava njujorška senzualnost ženskog predznaka, došla je od moćne mlade klarinetistkinje i saksofonistkinje Anat Koen, koja sa svojim šarmantnim kvartetom uvlači vas u lavirint uživanja, čije su bujne stazice opervažene etničkim nasleđem Izraela, Kube i Brazila, ali su tako njujorčanske bez ikakve sumnje, da ste sve vreme uzbuđeni i podstaknuti kao deo auditorijuma tako izložen neobično nagnutoj perspektivi odraza porekla, uticaja i stvarnosti u životu i umetnosti najnovije generacije Koenove.
Oduševljavajuće sviračke ćudi gospođice Koen, njeno atletsko poigravanje stubovima zvuka, pretvaranje celokupne scene „Kolarca“ u džinovski treptaj džeza, akustičnu viljušku lične odiseje preko kontinenata i civilizacija, uvlače vas sve dublje u hipnotičku auru njenog zavodljivog prisustva u zvuku, pa je životnost njenog statusa neupitna u svakom smislu, obasjavajući i sa svoje strane veličanstvenost naših slušalačkih života na Džez festivalu, gde može da vam se dogodi da sedite u istom redu Kolarčeve zadužbine sa Kurtom Elingom na primer, ili da kompletna Dizzy Gillespie All Stars postava, na čelu sa Džejmsom Mudijem, provede celo subotnje prepodne u renomiranoj muzičkoj školi „Stanković“, radeći i svirajući radosno s njenim đacima! Čudesno, zaista.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
