Abdelaziz Buteflika: Odlazak „nevidljivog“ predsednika

Njegovu odluku je saopštila državna televizija, pošto ga je nekoliko sati ranije Ministarstvo odbrane pozvalo da se povuče s funkcije, naglašavajući da „nema vremena za gubljenje“ na ustavni proces kojim bi predsednik bio proglašen nesposobnim za obavljanje funkcije.

Mnogim Alžircima je bilo neshvatljivo kako je njihov 82-godišnji predsednik, koji je pre šest godina preživeo moždani udar i od tada jedva priča i hoda, te je vezan za kolica, uopšte vodio zemlju. Zato i ne treba da čudi što je stotine hiljada studenata, nastavnika, advokata, novinara i građana ostalih profila izašlo na ulice širom zemlje da protestuje kada se pronela vest da će se kandidovati za peti mandat, što je rezultiralo povlačenjem njegove kandidature i otkazivanjem izbora koji je trebalo da budu održani 18. aprila.

Budući da je izuzetno krhkog zdravlja, Buteflika se retko pojavljivao u javnosti, zbog čega su ga pojedini mediji prozvali „nevidljivim liderom“. Poslednji put se lično obratio naciji nakon izbornog trijumfa 2014. kada se u pobedničkom govoru zahvalio na ponovo ukazanom poverenju. Tada je pomenuo planove da će „osnažiti ulogu opozicije i garantovati prava i slobode“.

Uprkos široko rasprostranjenom nezadovoljstvu u zemlji, deo alžirske javnosti ga doživljava kao spasioca, pripisujuću mu zasluge za okončanje krvavog građanskog rata koji je 1990-ih odneo, kako se procenjuje, 200.000 života.

Rođen je u Maroku 1937, ali je veći deo života proveo u Alžiru. Sa samo 19 godina se pridružio Vojsci nacionalnog oslobođenja (ALN), vojnom krilu Fronta nacionalnog oslobođenja (FLN), koji je vodio rat za nezavisnost od kolonijalne Francuske. Mladi Buteflika je brzo napredovao i zadobio poverenje Huarija Bumedjena, komandanta ALN-a, koji je kasnije došao na vlast u puču 1965.

Nakon proglašenja nezavisnosti Alžira 1962. Buteflika je imenovan za ministra omladine, sporta i turizma, a godinu dana kasnije, sa samo 26 godina, postaje najmlađi šef diplomatije na svetu, što je rekord koji i danas drži. Zbog optužbi za korupciju, šest godina, od 1981. do 1987, proveo je u dobrovoljnom izgnanstvu, prvo u Švajcarskoj, a onda u UAE. Po povratku u zemlju 1987. ponovo se pridružuje FLN-u, a 1999. odnosi pobedu na predsedničkim izborima, koji su bili praćeni optužbama o krađi glasova. U prvom mandatu akcenat je stavio na ponovnu izgradnju zemlje i unapređenje reputacije Alžira u svetu. Nakon promene Ustava, kojim je bio ograničen na dva predsednička mandata, treći put je reizabran 2009, a onda 2014.