Foto: EPA/ ALEX GALLARDO

Ova kantautorka čiji glas porede sa Dženis Džoplin počela je sa javnim izvođenjima sa 15 godina na takmičenjima u Los Anđelesu, a ubrzo je dobila i stalni posao u klubu Luizijana. Tu je upoznala basistu Tala Herzberga i gitaristu Džimija Kurija. Već 1993. godine je pobedila u emisiji „Potraga za zvezdom“, i to kao najbolji ženski vokal. Prvi album Immortal (Besmrtni) snimila je 1996. godine sa Bet Hart bendom, a na njemu se nalazi antologijsko izvođenje pesme „Am I The One“, o kojem njeni obožavaoci i danas pričaju. Uspeh dolazi sa drugim albumom – Screamin’ for My Supper (1999), a pesma „LA Song (Out of This Town), postaje hit i izbija na prvo mesto muzičkih lista u Novom Zelandu. Istovremeno, peva glavnu ulogu u mjuziklu Love, Janis, zasnovanom na pismima Dženis Džoplin sestri, a pojavljuje se i u jednoj od finalnih epizoda čuvene tinejdžerske serije Beverli hils. Singl iz 2003. godine – „Learning To Live“ postaje hit u Danskoj, kao i platinasti album. Svetski hit postaje tek sa pesmom Bang Bang Boom Boom (2012), sa kojeg dolazi i jedna potpuno neverovatna pesma Baddest blues (Opaki bluz) –

Uspeh potvrđuje 2014. kada je sa kolegom Džoom Bonamasom nominovana za nagradu Gremi za album Seesaw, kao i za „Blues Music Award“ u kategoriji najbolji ženski bluz izvođač. Snimila je 10 albuma, sarađivala sa Slešom, Džefom Bekom… a u Beogradu će uz domaći bluz-rok bend „Teksas flad“ predstaviti svoj aktuelni album Fire On the Floor.

Bet Hart je rođena 24. januara 1972. godine u Los Anđelesu. Udata je za menadžera Skota Gueckova i živi u LA-ju. Svira nekoliko instrumenata – klavir, gitaru, violončelo, bas i udaraljke. Bila je narkomanka, ali se rešila te zavisti kroz religiju i vežbanje transcendentalne meditacije.

Veliki uticaj na nju je izvršila pevačica Eta Džejms (nije samo glas, već i energija koja me povezuje s njom – ako je tužna i ja sam tužna, ako je snažna i ja sam snažna), ali i Bili Holidej, Areta Frenklin, Otis Reding, Bob Marli, Blek Sabat, Ozi Ozborn, Led Cepelin, Kerol King, Dina Vašington, Ela Ficdžerald…

„Moj posao je da radim, pevam i pišem pesme i da govorim istinu kroz moje pesme. Moj posao je da budem hrabra da izađem na scenu i kažem istinu, istu istinu koja dolazi kroz moje pesme. Za ljudsko biće je potpuno prirodno da bude nesiguran, a kada si izvođač, to je još više nesigurnosti“, kaže Bet i dodaje da se ne oseća kao bluz pevačica, pošto se tokom karijere oprobala i u džezu, roku, gospelu, soulu… Sebe opisuje kao osobu koja gaji nadu, jer „da nije nade, bila bih mrtva“.

– Sve dok postoji moja mračna strana, biće i mnogo one svetle strane, koja me i održava u životu i o tome ću nastaviti da pišem, rekla je u intervjuu za magazin Rolingstone.