Svetozar Stojanović Zbog „opasnosti“ da Svetozar Stojanović bude moderator na jednoj filozofskoj seansi u Zadru, iz Hrvatske su stigle pomalo histerične rekacije. To se pravda navodnim „ćosićevskim grehom“ Stojanovića koji implicira „antihrvatsku delatnost“.
Iako je izvesna ideološka konverzija Stojanovića, od levičara u diskretnog (po nekima i perfidnog) nacionalistu („ćosićevca“), ponekad teško sakriva, nju nije baš lako ugurati u kalup ove hrvatske percepcije koja nema uvek osećaj za nijanse u diskursu i delu, i prilično odudara od, recimo, američke
percepcije koja Stojanovića svrstava u uglednije savremene filozofe humanističke orijentacije.
Svetozar Stojanović Zbog „opasnosti“ da Svetozar Stojanović bude moderator na jednoj filozofskoj seansi u Zadru, iz Hrvatske su stigle pomalo histerične rekacije. To se pravda navodnim „ćosićevskim grehom“ Stojanovića koji implicira „antihrvatsku delatnost“.
Iako je izvesna ideološka konverzija Stojanovića, od levičara u diskretnog (po nekima i perfidnog) nacionalistu („ćosićevca“), ponekad teško sakriva, nju nije baš lako ugurati u kalup ove hrvatske percepcije koja nema uvek osećaj za nijanse u diskursu i delu, i prilično odudara od, recimo, američke
percepcije koja Stojanovića svrstava u uglednije savremene filozofe humanističke orijentacije. Stojanović jeste bio savetnik predsednika SR Jugoslavije Dobrice Ćosića, ali u kontekstu kada Ćosićeva politika (sa Milanom Panićem), nije bila izvorno memorandumski intonirana i determinisana, već je bila i opozitna Miloševićevoj. U to vreme je Stojanović vodio delikatne razgovore sa zapadnim političarima koji su ignorisali Miloševića.
Ako je danas za neke, Stojanović u Zadru „desničar“, nekada je na ovom istom moru, samo na Korčuli, bio levičar – praxis revizionista. Otatle je 1971. kritikovao „harizmarha i harizmarhiju“. Kažu da je ona čuvena Titova, da se zakona ne treba držati kao pijan plota, bila isprovocirana delom i Stojanovićevim izlaganjem „Hirošima ljudskog dostojanstva“, kada je on, kao profesor etike, kritikovao optužnicu na suđenju u Tuzli lekaru koji je tajno snimljen dok je psovao Tita. Zajedno sa sedam drugih profesora beogradskog Filozofskog fakulteta suspendovan je 1974. Od 1981. naučni je savetnik Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, odakle kao direktor odlazi u penziju. Kažu da je taj čin bio ovaploćenje Platonove utopije o Državi kojom vladaju „filozofi“, jer na tu svečanost su došli filozofi na vlasti – Đinđić, Mićunović i Koštunica. Stojanović je bio član propale Koštuničine Komisije za istinu i pomirenje, a sada je član kontroverzne Republičke radiodifuzne agencije.
Rođen je 1931. u trgovačkoj porodici u Kragujevcu. Otac mi je bio demokrata (Davidović – Grol). Stojanović ima dva sina. I deda je.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
