Patrijarh Aleksije Drugi Obraćanje poglavara Ruske pravoslavne crkve patrijarha moskovskog i cele Rusije Aleksija Drugog poslanicima Parlamentrane skupštine Saveta Evrope za mnoge je bio glavni utisak drugog dana jesenjeg zasedanja u Strazburu. Patrijarh Aleksije pozvao je političare i diplomate koji odlučuju o Kosovu i Metohiji da stanje na terenu upoznaju na licu mesta, da „nepristrasno i konstruktivno obavljaju svoju ulogu posrednika“. Založio se za međuverski dijalog na Kosovu i Metohiji, prevazilaženje crkvenih sporova i raskola razgovorom, poručivši evropskim parlamentarcima

da je za Crkvu „neprihvatljivo izbacivanje religije iz javnog života“.
Njegova prva zvanična poseta Francuskoj ima ambiciozan program. U Strazburu se, između ostalog, sreo s prvim ljudima Saveta Evrope i Evropskog parlamenta Teri Dejvisom i Reneom van der Lindenom, premijerom Srbije Vojislavom Koštunicom kojem je, prema izveštajima ruskih agencija, preneo da se „tvrda pozicija predsednika Putina prema kosovskom pitanju neće promeniti“. U Parizu se sreo s pravoslavnim episkopima u Zapadnoj i Srednjoj Evropi sa kojima je razgovarao o „duhovnoj sabornosti“ i međupravoslavnim odnosima.
Patrijarh Aleksije Drugi (1929), u svetu Aleksej Mihajlovič Rudiger, rodom je iz Talina (Estonija). Potiče iz ruske emigrantske porodice plemićkog porekla. Bogoslovsko obrazovanje stekao je u tadašnjem Lenjingradu. Zamonašen je marta 1961, šest meseci kasnije izabran je za episkopa talinskog. Kao mitropolit lenjingradski i administraror za Talin pre 17 godina izabran je za patrijarha. Počasni je član više ruskih i stranih univerziteta i akademija i nosilac mnogobrojnih ordena.
O privatnom životu poglavara RPC malo se zna. Pre desetak godina na Zapadu su se pojavile spekuacije da je bio agent KGB, o čemu navodno postoje dokumenta, za koja u RPC tvrde da su krivotvorena. Otkad je na njenom čelu, RPC je od „glavnog neprijatelja sovjetske vlasti“ postala jedina ruska institucija koja duhovno objedinjuje prostor nekadašnjeg SSSR, a nedavno je uspela i da prevaziđe unutrašnji raskol nastao posle Oktobarske revolucije.