Dama koja ne promašuje

Jasna Šekarić Kada Jasna Šekarić osvoji zlatnu medalju, nema iznenađenih. Peking je bio poslednji grad u kojem je srpska reprezentativka u streljaštvu trijumfovala. Isti grad će najverovatnije biti destinacija na kojoj će Šekarićeva osvojiti narednu medalju. Zlato sa Svetskog kupa sada mnogi s pravom tumače kao najavu novog olimpijskog zlata. Uostalom, ona je prva sportistkinja iz Srbije koja je ispunila normu za učešće na Olimpijadi. Biće to njeno šesto učešće na najvećoj svetskoj sportskoj smotri.
Jasna Šekarić je pravi veteran streljačkog sporta (rođena je 1965. u Beogradu) – u tu kategoriju spada ne toliko zbog broja nastupa na olimpijskim igrama (izjednačila rekord Gorana Maksimovića), već i pre svega zbog „kolekcije“ medalja sa velikih takmičenja. Na Olimpijskim igrama u Atini osvojila je petu medalju – zlatu i bronzi iz Seula (1988) i srebrima iz Barselone (1992) i Sidneja (2000) dodala je još jedno srebro u disciplini vazdušni pištolj 10 metara. Sa ovom impozantnom kolekcijom ona je postala naša daleko najuspešnija sportistkinja. Osim pomenutih odličja s olimpijskih igara Jasna Šekarić je vlasnica i četiri medalje sa svetskih prvenstava,14 sa evropskih i preko 50 medalja sa Svetskog kupa. Precizno, tri puta je bila prvak sveta (Budimpešta 1987, Sarajevo 1989, Milano 1994). Pet puta pojedinačni prvak Evrope (Espo 1986, Mančester 1991, Budimpešta 1992, Budimpešta 1996, Beograd 2005). Vicešampion Evrope bila je u Kopenhagenu 1989. i Arnhemu 1990. Na evropskim prvenstvima osvojila je i pet bronzanih medalja: jednu juniorsku (Osijek 1985) i četiri seniorske (Zagreb 1989, Strazbur 1994, Arnhem 1999, Zagreb 2001).Tri puta je bila šampion Evrope u ekipnoj konkurenciji. Na finalu Svetskog kupa 1996. sa 392 kruga izjednačila je svetski rekord u osnovnom delu, a sa 492,7 popravila svetski rekord finala. Sve u svemu, u karijeri na velikim takmičenjima (olimpijade, svetska prvenstva, evropska prvenstva, svetski kupovi, mediteranske igre) osvojila je preko 90 medalja.
Kada se sve to ima u vidu onda je sasvim jasno i što ju je ISSF (Svetska streljačka federacija) 2000. proglasila za strelca milenijuma, a u tri navrata pre toga (1990, 1994, i 2005) za najboljeg strelca sveta.
Za razliku od većine naših sportista, Jasni Šekarić ne predstavlja problem satnica takmičenja, odnosno rano ustajanje – navikla su je na to deca. Mnogo teže bilo joj je da objasni ćerki Lei i sinu Luki zašto mama mora opet na put i zašto oni ne mogu sa njom.