Dokumentarista pre svega

Žoze Padiljo Žoze Padiljo (40), sveži dobitnik Zlatnog medveda na tek završenom Berlinalu, za svoj kontroverzni film „Specijalna jedinica“, prvo je podelio Brazil, a potom i kričare u Berlinu, gde su pojedinci film ocenili kao „fašistički“. Njegovu priču o brutalnosti policije, međutim, jednoglasno je dobro primio berlinski oficijelni žiri, i pored činjenice da je trijumf za dobar broj kritičara bio veliko iznenađenje, pošto je vladalo mišljenje da će film „Biće krvi“ lako trijumfovati na jednom od najvećih evropskih filmskih festivala.
Realizacija priče o policijskoj brutalnosti u Rio de Žanieru bila je, inače, dugotrajna i mukotrpna za Padilju. On je, prvobitno, imao nameru da snimi dokumentarni film o tome kako policajci u Riju imaju dva moguća izbora – ili da budu korumpirani ili da se okrenu brutalnosti u borbi protiv narastajućeg kriminala u favelama. Pošto je shvatio da niko od policajaca neće pristati da govori o tome uživo pred kamerama, odlučio je da snimi igrani film na tu temu. Kao pomoćnika u pripremi scenarija imao je jednog neimenovanog člana specijalne jedinice, a njegovi glumci nekoliko meseci su vežbali s pripadnicima te jedinice. S druge strane, ekipa filma morala je da potplati narko-dilere iz favela, kako ih ovi ne bi napali dok su snimali u tom prostoru, a istovremeno su se trudili da spreče policiju da se pojavi na mestima gde oni rade, jer bi to neminovno dovelo do sukoba.
Radnja samog filma smeštena je u 1997. godinu, pred posetu pape Jovana Pavla II Brazilu, kada su pripadnici specijalne jedinice iz Rija dobili naređenje da očiste favele od ološa kako bi „papa mogao da spava“. Operacija „Svetost“ će, međutim, izmaći kontroli, pošto je vođa jedinice u nju ubacio dvojicu novajlija, kako bi ga zamenila jer je njegova žena trudna. Film je u Brazilu postao hit, najpre na piratskoj sceni, pošto se jedna kopija iz studija, iznenada, pojavila u prodaji na ulicama.
Padiljo se na filmskoj sceni pojavio 1999. godine kao producent i scenarista za film „The Carcoal People“, ali je pažnju na sebe skrenuo filmom „Autobus 174“.
Reditelj Žoze Padiljo, pre svega je dokumentarista – što se vidi po njegovim radovima čak i kada je reč o igranim filmovima, a naročito se divi Martinu Skorsezeu, koji mu je uzor.