Dominik Tim: „Šljaker“ za primer

A pritom je stigao da zaradi novac za lečenje dece obolele od raka i borbu sa bolešću „staklenih nogu“ u njegovoj zemlji, odnosno dobro se provede tokom svog prvog boravka u srpskoj prestonici.

– Uvek je lepo osvojiti trofej, ali to nije glavni razlog mog prvog dolaska ovde. Svi smo igrali za pozitivnu stvar i pokazali visok nivo tenisa. Mada ne donosi bodove, ovaj format takmičenja nosi napetost, jer treba zabaviti publiku, a beogradska mi je priredila dobrodošlicu kakvu nisam mogao da zamislim. Naježio sam se više puta… Imali smo i lepo vreme, obišli sa Novakom stari i novi deo grada… Hvala njemu i njegovim ljudima što su učinili da se ovih nekoliko dana osećamo posebno. Sto odsto ću se vratiti u Beograd – ispričao je trećeplasirani na ATP listi posle 2:1 protiv Filipa Krajinovića u poslednjoj epizodi prvog turnira regionalne turneje, gde su svi očekivali njegov 12. duel sa Đokovićem.

Prethodni su bili takmičarski, a Tim može da se pohvali s čak četiri pobede protiv jednog od najvećih sinova „belog sporta“, od kojih je najvrednija eliminacija našeg asa u polufinalu poslednjeg Rolan Garosa.

Međutim, do sada nije uzeo GS titulu ni tom prilikom ni 2018. u Parizu, kao ni na već pomenutom AO ovog januara.

U iščekivanju najvrednijeg trofeja, posle penzionisanog Tomasa Mustera (eks br. 1) najbolje rangirani Austrijanac u tenisu osvojio je 16 manjih singl pehara.

Uglavnom na omiljenoj mu šljaci i u dobroj meri zahvaljujući najjačem udarcu – forhendu.

U svet tenisa ušao je sa svega tri godine, a koliko ljubitelj fudbala, sušija i skijaških skokova voli to što radi dokazuje da nije propustio nijedan turnir tokom služenja vojske od novembra 2014. do aprila 2015.

Roditelji Volfgang i Karin su profesionalni teniski treneri, a njegov mlađi brat Moric ide u školu i igra na međunarodnim juniorskim turnirima i sanja o profesionalnoj karijeri.

Veliki je navijač Čelsija i poznat po dugoj vezi sa osvajačicom Rolan Garosa, Francuskinjom našeg porekla Kristinom Mladenović.