Izazovi nepopularnog

Popović (1937) je celog života bio čovek koji je voleo izazove – proslavio se već na početku karijere braneći političke i ideološke protivnike komunističkog režima koje su izvodili pred sud najčešće zbog verbalnih delikata. Branio je između ostalog: Dobricu Ćosića, Vuka Draškovića, Miću Popovića, Gojka Đoga, Mihajla Mihajlova, Leonida Šejku, Vojislava Šešelja, Mihaila Markovića, Dragoljuba Mićunovića, Nebojšu Popova, Kostu Čavoškoga, Dušana Makavejeva, ali i Željka Ražnatovića Arkana, Franju Tuđmana, Vladimira Šeksa, Dobroslava Paragu, Ivana Zvonimira Čička… Na letku koji je 1970. kružio disidentskim krugovima u Beogradu pisalo je: „Zidovi, zidovi, ali gde su vrata? Zovite mi, molim vas, Srđu advokata!“

O učešću u odbrani Andrije Artukovića, ministra unutrašnjih poslova u vladi NDH, koja je posebno naglašena u saopštenju DSS, svojevremeno je rekao da ju je prihvatio baš zato što je slučaj nepopularan. Postavio je čak i uslove koje je Artukovićev sin prihvatio: ne može braniti ustaštvo, NDH i ne može negirati genocide. „Branio bih i Dražu Mihailovića, i Rankovića, da mu je bilo suđeno, i Stepinca, a možete dodati i bilo koje ime!“ – rekao je Popović. Jedan je od retkih advokata u Jugoslaviji kome je kasnije suđeno za isto delo koje je prethodno stavljano na teret njegovom klijentu. Nakon što je učestvovao u osnivanju nedeljnika „Vreme“, čiji je bio većinski vlasnik, i početka rata, sa ženom, mlađim sinom i ćerkama 1991. otišao je u Njujork. Bes mnogih je navukao na sebe '93. kada je bio jedan od potpisnika pisma Bilu Klintonu u kome se tvrdilo da Miloševićevu ratnu mašineriju može zaustaviti jedino NATO. „Ne tražim 'bombardovanje sopstvene zemje' već isključivo vojnih aerodroma, uništavanja aviona iz kojih se bombarduju nevini civili u Bosni“ – rekao je kasnije.

Iz SAD se vratio nakon 5. oktobra 2000. i posle ubistva premijera Đinđića postao pravni zastupnik njegove majke i sestre. Ženio se dva puta, prvi put sa poznatom političarkom Vesnom Pešić. Boris Tadić je jednom naveo da je upisao psihologiju jer je u biografiji Srđe Popovića našao podatak da je on prvo počeo da studira psihologiju. Inače, Tadić je rekao i da je u kancelariji Popovića 1979. potpisao peticiju protiv Zakona o neprijateljskoj propagandi i paragrafa 133, što, kako je objasnio, smatra prvim aktivnim ulaskom u politiku.