Foto: Starsport

S dva glasa protiv i 11 za, nekada vrhunski golman a sada trener početnik Dejan Perić smenjen je sa mesta šefa stručnog štaba „orlova“, a na njega je postavljen svojevremeno najbolji desni bek sveta i bivši strateg najboljeg nacionalnog tima Jovica Cvetković.

– Moje mišljenje je da bi Jovica Cvetković mogao da okupi ekipu i motiviše u kratkom periodu. On je većinu ovih igrača uveo u reprezentaciju. Ovih dana sam pričao sa reprezentativcima i velika većina bi se odazvala poziv – objasnio je prvi čovek našeg rukometa Božidar Đurković, na čiji je predlog „vruć krompir“ gurnut u Cvetkovićeve ruke.

Od popularnog Cveleta očekuje se da „polupani brod“ bezbedno sprovede kroz kvalifikacije za šampionat Evrope 2018. godine u Hrvatskoj, tj. da već u mečevima s Poljskom, 3. novembra u Gdanjsku, i Belorusijom, u Nišu tri dana kasnije, makar nagovesti oporavak od 15. mesta na poslednjem EP u Poljskoj, odnosno kasniji povratak na Svetsko prvenstvo i Olimpijske igre. Posle domaćinske srebrne medalje na EP u Beogradu pre četiri zime, na krilima opšteg entuzijazma i specifične motivacije, ovaj nekada trofejni sport u Srbiji počeo je strmoglavo da tone, naročito muška selekcija, pa je procenjeno da je zadnji trenutak da se preduzme nešto, a rukovodstvo RSS veruje da je baš prvi selektor samostalne Srbije u stanju to da uradi.

Beograđanin, rođen 18. septembra 1959. godine, „orlove“ je vodio od 2006. do 2009, a pre razlaza, isprovociranog sukobom sa medijima na SP u Hrvatskoj, za koje je tvrdio da svojim izveštavanjem naručivaju atmosferu i odnose u timu, kvalifikovao se za nekoliko velikih takmičenja. Bez uspeha u vidu medalja, ali oni koji pamte to vreme sećaju se da nam je selekcija ličila na ozbiljnu ekipu, sa igrom koja je bila na „repu“ modernoj verziji rukometa, s puno trčanja i brzih akcija.

Dok je on špartao po parketu igrao se neki drugačiji rukomet, a Jovica je to radio velemajstorski. Što u matičnoj Crvenoj zvezdi i u Metaloplastici iz Šapca, gde je uzeo sve moguće trofeje u klupskoj konkurenciji u tadašnjoj velikoj Jugoslaviji i Evropi, što kao reprezentativac tadašnje zemlje, čiji je dres oblačio više od 100 puta, popevši sve između ostalog na krov sveta 1986. Jedan od najboljih šutera Evrope svih vremena nastupao je još za nemački GVD Minhen i španske ekipe Bidasou i Kantabriju.