Foto: Vikipedija/United States Department of StateSAD žele konačan sporazum Kosova i Srbije uz obostrano priznanje, što će biti garant mira i ekonomskog prosperiteta – kratko i jasno bez okolišanja i razmišljanja šta će reći Beograd, rekla je u Prištini Karen Donfrid, pomoćnica američkog državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja koja je u ponedeljak počela petodnevnu turneju po zemljama Zapadnog Balkana, u pratnji specijalnog izaslanika SAD za Balkan Gabrijela Eskobara.
Hoće li ova ekspertkinja za spoljnu politiku, koja zauzima jedno od ključnih mesta za Srbiju u administraciji predsednika Bajdena, kratko i jasno predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću javno reći da naša zemlja mora da uvede sankcije Rusiji i distancira se od nje? Ili je uvijeno poručila da bi Srbija trebalo da se uskladi sa spoljnom politikom EU, ostaje da se vidi.
Može se pretpostaviti da mu je to naglasila tokom razgovora u četiri oka.
Ako Beograd postavi pitanje: „a šta mi imamo od toga“ – jedna od najavljenih tema u saopštenju Stejt departmenta je razgovor o mogućnostima dalje energetske diversifikacije i jačanje bezbednosnih i ekonomskih veza Srbije i SAD, koje su dobile na značaju posle agresije Rusije na Ukrajinu, budući da Amerika ovaj region u tom kontekstu potencijalno posmatra kao moguću tačku destabilizacije.
Zato je Beograd poslednjih nedelja pod diplomatskom američkom ofanzivom, počevši od dolaska novog ambasadora Kristofera Hila do posete senatora iz Odbora za spoljne poslove i Odbora za oružane snage.
Osim Vučića, sa Donfrid je imao priliku da u decembru prošle godine razgovara i bivši predsednik Srbije Boris Tadić u Vašingtonu, koji je posle povratka u Beograd naveo da se može očekivati zaokret politike SAD u odnosu na Trampovu administraciju, što se i vidi iz određenih imenovanja.
Karen Donfrid je pre svoje sadašnje funkcije bila predsednica nemačkog Maršalovog fonda Sjedinjenih Država od aprila 2014. do septembra 2021.
Prethodno je bila specijalna pomoćnica predsednika i viša direktorka za evropske poslove u Savetu za nacionalnu bezbednost u Beloj kući.
Pre Bele kuće radila je kao Nacionalni obaveštajni oficir za Evropu u Nacionalnom obaveštajnom savetu, centru obaveštajne zajednice za strateško razmišljanje.
Od 2003. do 2005. radila je za osoblje američkog Stejt departmenta za planiranje politike, rukovodeći evropskim portfeljem.
Mnogo je pisala o nemačkoj spoljnoj i odbrambenoj politici, evropskim integracijama i transatlantskim odnosima.
Završila je postdiplomske studije na čuvenoj Flečer školi za diplomatiju, a doktorirala na Tafts Univerzitetu.
Deo vremena provela je u Nemačkoj, školujući se u Minhenu. Rođena je 1963. Tečno govori nemački.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
