Ambasador Čepurin je sedmoj sili kratko odgovorio na izražene sumnje da je Srbija bila pod pritiskom Moskve u vezi sa ukrajinskom krizom: „Srbija je rekla preko svojih lidera da neće ništa uraditi na štetu Rusije i mi smo time zadovoljni.“ Za pritiskom Rusije nije ni bilo potrebe, pošto Srbiju nije pritiskala ni EU. Neke države nečlanice EU Rusiji su uvele sankcije ali, kako su nam rekli diplomatski izvori, to od njih niko nije tražio, već su merama protiv Moskve izrazile lojalnost Uniji u koju hoće da se učlane.

Aleksandar Vasiljevič Čepurin (61) na poređenja slučajeva Krima i Kosova odgovara isticanjem da je Kosovo oružanom agresijom nasilno otrgnuto od Srbije, dok se Krim ubedljivom voljom njegovih stanovnika ujedinio s Rusijom, prema njegovom mišljenju, u skladu sa međunarodnim pravom. Nedavno je napisao da su Rusi, „kao i Srbi“, tokom istorije za pravednost i istinu platili visoku cenu. I još: „Ali ne možemo da izdamo naše nacionalne interese, praveći se da smo poslušni majmuni. Ropska psihologija nama je tuđa.“

Kada je Čepurin jesenas prvi put pomenuo majmune, to je izazvalo veliku pažnju. Gostujući u Akademiji za diplomatiju i bezbednost, ambasador je na pitanje da li se može zaustaviti priključenje Crne Gore NATO odgovorio da „u politici, kao i svuda, postoje majmuni“. Crna Gora je oštro reagovala, a deo javnosti u Srbiji je u pominjanju majmuna i Čepurinovoj oceni da bi stremljenje Srbije ka NATO bila „ludost i glupost“ prepoznao „prelazak svih granica“ i tvrdio da je ambasador „prevazišao“ svog prethodnika Aleksandra Vasiljeviča Konuzina, koji je ostao zapamćen po izjavi „ima li ovde Srba“ na jednom skupu. Ranije ove godine Čepurin je rekao da su Srbi i Rusi braća po krvi, veri i oružju.

Čepurin je oženjen Natalijom Aleksandrovnom, koja je kardiolog. Imaju ćerku Mariju, koja je, kao i otac, završila Moskovski državni institut za međunarodne odnose. Kao profesionalni diplomata bio je, pored ostalog, ambasador Rusije u Danskoj i direktor Departmana MSP Rusije za rad sa sunarodnicima u inostranstvu. Autor je preko 150 publikacija o Rusima u svetu, o Zakavkazju i o rusko-italijanskim odnosima. Govori engleski, francuski i italijanski, srpski uči. Voli da se služi ruskim poslovicama, pa je za one koji se protive jačanju odnosa Srbije i Rusije jednom prilikom rekao da „pljuju na vetar“.