Gi Moris Luis Ferhofštad Iako je u junu doživeo pravi debakl na parlamentarnim izborima, predsednik prelazne vlade Belgije Gi Ferhofštad ponovo se našao u žiži političkog života države mučene razmiricama između pokrajina Flandrije i Valonije, koje su izazvale najveću krizu u proteklih pedeset godina i ozbiljno zapretile nacionalnom jedinstvu.
Gi Moris Luis Ferhofštad Iako je u junu doživeo pravi debakl na parlamentarnim izborima, predsednik prelazne vlade Belgije Gi Ferhofštad ponovo se našao u žiži političkog života države mučene razmiricama između pokrajina Flandrije i Valonije, koje su izazvale najveću krizu u proteklih pedeset godina i ozbiljno zapretile nacionalnom jedinstvu. Proteklog vikenda Iv Leterm, lider flamanske Demohrišćanske stranke, podneo je ostavku na mesto mandatara za sastav nove vlade, posle višemesečnih bezuspešnih pokušaja da postigne kompromis između holandskih i frankofonskih lingvističkih grupa. Posle toga kralj Albert pozvao je Ferhofštada, vođu flamanskih liberala, da postane posrednik između dveju sučeljenih strana.
Čovek koga mnogi doživljavaju kao slamku spasa za očuvanje državnog jedinstva zainteresovao se za politiku za vreme studija prava na Univerzitetu u Gentu. Njegov uspon bio je munjevit: od 1972. do 1974. predvodio je Liberalnu uniju flamanskih studenata, da bi ubrzo postao sekretar Vilija de Klarka, tadašnjeg lidera flamanske Liberalne stranke (PVV), kojeg na toj poziciji zamenjuje 1982. Tri godine kasnije Ferhofštad je izabran u Predstavnički dom i stupio na funkcije zamenika premijera i ministra za budžetska pitanja u tadašnjoj vladi Vilfrida Martensa.
Zbog ekonomskih gledišta koja je zastupao tokom 1980-ih i uspeha ostvarenih u mladosti dobio je nadimak „Beba Tačer“, što je predstavljalo aluziju na tadašnju britansku premijerku Margaret Tačer. Ipak, britak jezik i javne kritike na račun bliskih saradnika koštale se Ferhofštada mesta u Martensovoj vladi, posle čega prelazi u opozicioni tabor i novembra 1991. formira Liberalno-demokratsku stranku (VLD).
Trijumf njegove stranke na parlamentarnim izborima 1999. omogućio mu je da postane premijer i formira koaliciju sa Socijalističkom i Zelenom strankom u Flandriji. Za vreme prve dve godine Ferhofštadovog mandata Belgija je doživela ekonomski procvat, ali se trend promenio posle 2001, usled porasta broja nezaposlenih, što je izazvalo gnev javnosti. Ferhofštad je, ipak, dobio podršku birača na parlamentarnim izborima 2003. Mnogi analitičari smatraju da je u protekle četiri godine narušen ugled Belgije, a kao glavni razlog za to pominju nedelotvornu politiku njegove vlade koja je podnela ostavku 11. juna 2007.
Političar od kojeg mnogi u Belgiji očekuju čudo rođen je 11. aprila 1953. u gradu Dendermondu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
