Najbolji đak

Tomislav Nikolić Poslanici „mlitavog i metiljavog“ Koštunice, kako ga je jednom nazvao Tomislav Nikolić, omogućili su mu da postane predsednik Skupštine Srbije. Cinici primećuju da je time možda prekršio Šešeljev testament, jer sarađuje s „izdajnikom“.
Kao opsesivni rusofil, Nikolić je povodom statusa Kosova, uveren u rusko „njet“. U suprotnom, čak bi možda i napustio politiku, jer bi se tada, navodno, srušili njegovi ideali. Od kada je Šešelj u Hagu, nije „sanaderizovao“ stranku, kako je neko naivan pomislio, već je održao njenu ideološku i

organizacionu monolitnost, uz apsolutnu lojalnost lideru. Kao i njegov uzor Šešelj, i Nikolić je četnik – republikanac. Verbalno, ne zaostaje mnogo za liderom. Đinđićeve probleme s nogom, uporedio je s Titovim. Posle se izvinio, jer nije znao šta će se desiti. Pamte se i njegove izjave o Ćuruviji, Vuku Draškoviću… Često je paradoksalan: Veruje, recimo, u Putinovu Rusiju, iako ona priznaje Hrvatsku sa teritorijama koje radikali tek treba da „oslobode“.
Na Nikolićevu inicijativu, ujedinjenjem Narodne radikalne stranke i Srpskog četničkog pokreta, osnovana je današnja SRS. Kao njen poslanik, sad već ima impozantan staž (od 1992). Biran je u svaki saziv. Bio je i predsednički kandidat: 2000, osvojio je treće mesto, iza Koštunice i Miloševića, a 2004, izgubio je od „ustaše“ Tadića, kako on i radikali zovu predsednika Srbije. Bio je potpredsednik vlade Mirka Marjanovića, ali je pod Miloševićem i robijao, zajedno sa Šešeljem – tri meseca u zatvoru u Gnjilanu. Bio je i dobrovoljac u ratu u Slavoniji. Za zločine ga je optužila Nataša Kandić, ali oni nisu dokazani.
Rođen je 1952. u Kragujevcu, u radničkoj porodici. Građevinski je tehničar. Studirao je prava. Gradio je puteve i pruge širom Jugoslavije. Radio je i na gradskom groblju u rodnom gradu. Odatle, a ne zbog Partizana, i nadimak „Toma grobar“. Iz škole nosio nadimak Ždrale. Priča se da voli da čita Slobodana Jovanovića, ali i da sluša Metaliku. Oženjen je Dragicom. Imaju dva sina.