Nekonvencionalni diplomata

Kako je rekao u intervjuu za Danas, najveći izazovi s kojima će se suočiti na novoj funkciji odnose se na ekonomiju, nezaposlenost, nalaženje održivog modela društvenog i ekonomskog rasta u regionu…

Svilanović je već dve decenije prisutan na političkoj sceni Srbije. Sa tadašnjom liderkom Građanskog saveza Srbije Vesnom Pešić počeo je da sarađuje 1993. godine u okviru Centra za antiratnu akciju. Portparol te stranke postao je 1997, a potpredsednik 1998. godine. Vesnu Pešić je zamenio na liderskoj poziciji 1999. i tu dužnost obavljao je do 2004. Bio je jedini opozicioni vođa koji se za vreme NATO bombardovanja odazvao pozivu vojnih vlasti i služio u Prvoj oklopnoj brigadi Vojske Jugoslavije.

Posle petooktobarskih promena izabran je za ministra inostranih poslova SR Jugoslavije, a zatim i za šefa diplomatije Državne zajednice Srbije i Crne Gore. „Nisam diplomata od karijere i odlučio sam da radim kako sam uvek radio, neću slediti pravila diplomatije, zvaću telefonom i razgovarati direktno i otvoreno sa sagovornicima“, izjavio je za Njujork tajms u jesen 2000, nakon što je stupio na dužnost koju je obavljao u naredne četiri godine. Ostalo je zapamćeno kako je gotovo zaplakao objavljujući da je SRJ ponovo uspostavila diplomatske odnose sa SAD, Velikom Britanijom, Francuskom i Nemačkom.

Početkom 2004. dobio je nagradu Sasakava fondacije za mlade buduće lidere sveta, a krajem novembra iste godine izabran za predsednika Prvog radnog stola Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope. U aprilu 2005. napustio je poslanički klub DS u republičkom parlamentu posle objavljivanja izveštaja Međunarodne komisije za Balkan, čiji je član, u kojem se predviđa nezavisnost Kosova u četiri faze. Od kraja 2008. je koordinator aktivnosti Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), sa sedištem u Beču, i u tom svojstvu od 2010. predsedava Upravnim odborom inicijative ENVSEC (Životna sredina i bezbednost).

Rođen je 22. oktobra 1963. u Gnjilanu. Oženjen je i ima dvoje dece. Diplomirao je i magistirirao na Pravnom fakultetu u Beogradu, a usavršavao se na nekoliko međunarodnih instituta i univerziteta. Objavio je veliki broj radova i nekoliko knjiga na temu građanskih procedura, građanskog prava i statusa izbeglica.