Oliver Frljić dobitnik je Nagrade „Biljana Kovačević Vučo“ za branitelja ljudskih prava, koja mu je dodeljena za predstavu „Zoran Đinđić“. Komad Ateljea 212 izazvao je kontroverze već tokom svojih priprema, kada je deo ansambla napustio projekat, uglavnom zbog neslaganja s idejama autora.
To je došlo i otud što do početka rada na predstavi, slično kao i u drugim Frljićevim projektima, nije postojao nikakav predložak, tekst po kome bi glumci mogli da naslute šta će zapravo raditi. Takođe, princip Frljićevog rada često ne ističe posebnog glumca u prvi plan, već ansambl nastupa kao jedan dramski lik. Ipak, predstava je, bar delimično, postigla svoj cilj – publika uglavnom nije ostala ravnodušna na osetljivu temu i „prozivanje“ – polovina je odmah napustila predstavu, a ostali su aplaudirali bez prestanka.
Frljić kaže da ne oseća nikakvu nacionalnu pripadnost i da je Jugoslavija njegovo kulturno i emocionalno nasleđe. To bi moglo objasniti zašto Frljić sa istim uspehom i kontroverzom režira širom nekadašnje države. U „Bakhama“ je govorio o zločinima nad hrvatskim građanima srpske nacionalnosti u ratnoj luci Lora, u „Kukavičluku“ nabrojao 500 imena srebreničkih žrtava, dok je u predstavi „Pismo iz 1920“ postavio pitanje na kojim temeljima počiva današnji suživot tri konstitutivna naroda u BiH, nakon čega su usledila skidanja s repertoara i pretnje.
Pitanje odnosa stvarnosti i fikcije glavno je u svim njegovim komadima, poput „Zorana Đinđića“, gde se izveštaji BIA, ugovor sa DS ili učešće Frljićevog oca u ratu predstavljaju kao autentični, ali i u komadu „Mrzim istinu“, u kome se Frljić bavi svojom porodičnom „prošlošću“.
Oliver Frljić rođen je u Travniku 1976. Ime je dobio po popularnom voditelju TV kviza Oliveru Mlakaru, kojeg je obožavala njegova majka. Sa 16 godina doselio se u Split, gde su ga roditelji poslali potpuno samog tokom rata. Kao dečak želeo je da bude ateista, dok mu majka nije objasnila da to nije zanimanje.
Diplomirao je 2002. godine filozofiju i kulturu religije, te pozorišnu režiju i radiofoniju na Akademiji dramske umjetnosti.
Dobitnik je skoro svih relevantnih teatarskih nagrada u regionu, među kojima su: nagrada za najbolju režiju i predstavu na Sterijinom pozorju („Kukavičluk“ Narodnog pozorišta iz Subotice), nagrada za najbolju predstavu na Festivalu BiH drame („Otac na službenom putu“ Ateljea 212), Borštnikova nagrada („Proklet bio izdajica svoje domovine“ Slovenskog mladinskog gledališča iz Ljubljane). Često režira i predstave u pozorištima za decu i mlade. Iz mladalačkog braka ima trinaestogodišnju kćerku Sašu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
