Odlazak Velikog momka

Žak Širak Nakon više od 40 godina u politici i još 12 na mestu predsednika Francuske, Žak Širak je u nedelju najavio povlačenje iz politike. U detaljnom i duboko ličnom obraćanju, Širak je rekao da neće tražiti treći mandat. Govor je, kao i uvek, završio rečima „Živela Republika! Živela Francuska!“.
Hvaljen i kritikovan tokom svog predsedništva, Širak će napustiti kancelariju sa pomešanom zaostavštinom. Bio je prvi lider koji je priznao krivicu francuske države u nacističkom genocidu nad Jevrejima za vreme Drugog svetskog

rata. Sproveo je reforme u zdravstvu i penzionom sistemu i ukinuo obaveznu vojnu službu. Njegova reputacija bila je ozbiljno uzdrmana 2005, kada su Francuzi na referendumu odbili predlog ustava EU.
Sedamdesetčetvorogodišnji politički buldožer, kako su ga još nazivali, optuživan je za korupciju. Zaštićen predsedničkim imunitetom, Širak je izbegao odgovornost za optužbe.
Širakov legendarni apetit, srčanost, reputacija zavodnika, njegova voljena žena i ćerke, njegova naklonost ka sumo rvanju – sve je to pomoglo da se kreira popularan i trajan imidž u javnosti. Njegove odluke često su bile iznenađujuće, ali čvrstina karaktera, kao i šarm, čine ga vrednim saveznikom i zapamćenim igračem na međunarodnoj sceni. Javnost će pamtiti i njegove uvredljive komentare o drugim zemljama, naročito o Velikoj Britaniji. O narodu te zemlje je, na primer, 2005. rekao: „Niko ne može verovati ljudima čija je kuhinja toliko loša“. Hrana u Finskoj, po njegovom „dobro hranjenom“ mišljenju, najgora je u Evropi.
Nakon što je u mladosti flertovao sa komunizmom i pacifizmom, te studija u Americi, učestvovanja u alžirskom ratu gde je bio i ranjen, Širak je ušao u politiku kao sledbenik Šarla de Gola. Kao šef kabineta premijera Žorža Pompidua stekao je reputaciju izvrsnog administratora. Kasnije je bio ministar poljoprivrede i unutrašnjih poslova. Godine 1974. predsednik Žiskard d’Esten ga je imenovao za premijera, ali je 1976. zbog nesuglasica podneo ostavku i osnovao sopstvenu stranku. Mnogi u Francuskoj pamtiće Širaka i kao čoveka koga su izabrali, neki od njih nevoljno, da pobedi Žan Mari Lepena na izborima 2002.