Kada je prošle godine u razgovoru za jedan mediji upitan kako će svoju decu usmeravati po pitanju odlaska iz zemlje, Dugalić je odgovorio:

– Voleo bih da ostanu u Srbiji, ali čovekov put je nepredvidiv i gotovo u svakom trenutku nalaže novi izbor. Ako ih put nanese na neke druge strane, na to neću moći da utičem. Suštinski, gde god da ih put odvede važno je da ne zaborave ko su i odakle su.

Nebojša Dugalić u glumačkim krugovima važi za čoveka čiste biografije, kao neko ko nikada nije pripadao nijednom klanu. Rođen je 1970. u Kraljevu, gde je završio osnovnu i srednju školu. Diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 1994. u klasi profesora Vladimira Jevtovića. Od tada je na pozornicama beogradskih i srpskih pozorišta bio Knez Miškin, Karađoz, Simeon Njago, Antonije, El Greko, Pavle Isakovič, Drobac, Ejlert Levborg, Rakitin, Maks Bijalistok… Pored Narodnog pozorišta, BDP, JDP, Ateljea 212, Bitef teatra, Madlenijanuma, igrao je i u Moskvi, Beču, Pragu, Budimpešti, Istanbulu, Atini, Cirihu, Sidneju… Umetnička dela s velikim uspehom postavljao je i kao režiser, a posebno važna u njegovoj biografiji je i saradnja sa Radionicom integracija („Čekajući Godoa“ predstava sa slepim i slabovidim osobama). Brojne nagrade uključuju i četiri Zoranova brka, i tri Sterijine nagrade, a poslednjih godina najviše priznanja dobio je za ulogu Roberta u predstavi „Izdaja“ JDP-a, kao i za monodramu „Ispovest Dmitrija Karamazova“. Igra i u televizijskim dramama i serijama, a poslednju filmsku ulogu ostvario je u ostvarenju „Bićemo prvaci sveta“ gde tumači Vladimira Dedijera.

Oženjen je glumicom Draganom Dugalić sa kojom ima petoro dece – Janu (14), Vidana (13), Bogdana (12), Kalina (5) i Ilinu (3).