Lapidova stranka, osnovana 2012, osvojila je drugu poziciju i 19 mesta u Knesetu (od 120 članova), pa će Netanjahuu, čija je koalicija, iako formalni pobednik sa 31 mandatom, izgubila četvrtinu poslanika, biti neophodna za nov kabinet.

Ali premijeru neće biti lako da pomiri zahtev liberalnog Ješ Atida – uvođenje vojne obaveze za sve, odnosno okončanje prakse izuzeća ultraortodoksnih Jevreja – i tvrdoglavo nastojanje klerikalnih partija, čija će mu podrška takođe biti potrebna, da se ta stara privilegija zadrži. Jair Lapid je postizborno otelotvorenje nezadovoljne izraelske srednje klase koja traži socijalnu pravdu i izmene poreske politike koja ju je „pridavila“. Lapidov znak prepoznavanja tokom kampanje bilo je pitanje „Gde je novac“, po istoimenom nazivu njegove kolumne u listu Jediot Aharonot.

Pre nego što je postao političar, Lapid (rođen u Tel Avivu 1949) bio je glumac, novinar, TV voditelj i spiker, pisac. Njegov otac Tomislav Lampel (u Izraelu Josef Lapid), rođeni Novosađanin, takođe je bio novinar i političar. Kada je sin oca jednom ugostio u TV studiju i pitao ga „šta je Izrael u tvojim očima“, odgovor je glasio „ti“. Na samrti mu je rekao „Jairi, ostavljam ti porodicu i državu“.

Na početku novinarske karijere bio je vojni dopisnik Izraelskih odbrambenih snaga, potom je počeo da piše za Maariv, gde je postao i urednik. Dobra veština u komunikaciji na kraju ga je odvela u televizijske vode. U jednoj anketi 2005. našao se među četrdeset „najvećih Izraelaca svih vremena“.

Lapid se u predizbornoj kampanji nije previše bavio sporom Izraela i Palestine, ali zalaže se za zadržavanje glavnih jevrejskih naselja na Zapadnoj obali (uz manje subvencije za naselja) i protivi se podeli Jerusalima.

Jerusalim post je uoči izbora pisao o klunijevskoj, čak obaminskoj pojavi Lapida koja bi svetu mogla da prikaže drugačije lice Izraela u poređenju sa nekim političarima, posebno s Netanjahuovim saborcem Avigdorom Libermanom.