Foto: Fonet/Nenad Đorđević

Tačno da nezapaženi traju duže, ali od nezapaženosti nema nikakve praktične koristi. Umesto da se pokuša postati čovek od vrednosti, opšta je težnja – postati osoba od uspeha. Pa nek košta koliko košta. I nek traje koliko traje“, zapisao je u svojoj kolumni Petar Peca Popović, novinar, rok kritičar i publicista. A njegova je biografija važna, bez znakova navoda, jedna od ključnih za ovdašnju (popularnu) kulturu i pri tom nije ni nezapažen, već istovremeno „čovek od vrednosti“ i „osoba od uspeha“. I traje, a to ga, bogami, i košta – preživeo je osam bajpasova, sedam stentova, šest infarkta, četiri operacije i dve kliničke smrti, kako glase zvanični medicinski opipljivi podaci. Koliko je to „koštanje“ u onim nemerljivim kategorijama, samo on zna. „Novinarstvo nikad nije bilo jeftin sport. Ako plate nisu bile dobre, dobri su bili stresovi, pa je to negde moralo da se plati“, primetio je jednom prilikom.

Peca Popović ovogodišnji je dobitnik nagrade za izuzetan doprinos afirmisanju kulture i umetnosti u medijima Fondacije „Tanja Petrović“ koja će mu biti uručena u utorak, 28. februara, u Skupštini grada Beograda.

„Nesvakidašnjom energijom, Peca Popović je tokom skoro pola veka osvajao jedan po jedan medij, od kultnih rok časopisa DŽuboks i Rok, preko prvog muzičkog radija 101 – programa Radio Beograda, do prve alternativne televizije OK kanala. U međuvremenu je objavio „Rokopise“, sa Mihajlom Pantićem je koautor knjige „Biti Rokenrol“, autor je brojnih priča i eseja koji se bave popularnom kulturom“, navodi se u saopštenju Fondacije povodom nagrade.

Peca Popović, rođen 1949. u Beogradu, na Topčiderskom brdu, gde je njegova porodične kuća u kojoj i danas živi i u čijem dvorištu su, prema njegovim rečima, „nastali mnogi brojevi DŽuboksa i Rocka, dogovoreni koncerti kod Hajdučke česme i Zdravkov debi na Marakani, bilo je pet svedoka koji su tu prvi put čuli „Računajte na nas“ i „Lutku sa naslovne strane“, to dvorište je opisano u knjizi Bobana Petrovića „Rokanje“, ovde su Dečaci postali Idoli, tu se povodom rođenja Bogdana (Popovićevog sina) održao trodnevni rokenrol hepening sa Štulićem, Bregovićem, Đorđevićem, Rundekom i članovima Iron Maiden…“ Tako je ispunio svoj dečački san jer je od desete godine maštao o životu koji neće biti dosadan.

Oženjen je Mirom, pravnicom, imaju Bogdana, takođe pravnika, i Dušana, reditelja. Vegetarijanac je od osamdesetih, šeta i po šest kilometara dnevno, nekad bio zvezdaš, sada navija samo za fudbal i Mesija, i kaže: „Samo se brinem da se ne obrukam, zato i trajem.“