Protiv drahmagedona

Ali zbog pobede njegove Nove demokratije na izborima u nedelju odahnuli su pre svega kreditori Grčke – Evropska unija i Međunarodni monetarni fond – jer Samaras je privržen štednji kao ceni reformi.

Predsednik Papuljas ponudio je Samarasu mandat i nakon majskih izbora, ali mu ga je ovaj vratio posle neuspešnih pregovora sa potencijalnim partnerima uz preporuku da ga prosledi levičarskoj Sirizi, generatoru straha Zapada od onoga što je u javnom životu postalo poznato kao „drahmagedon“.

Samaras, u trenutku pisanja ovog teksta još samo mandatar za sastav nove grčke vlade, lider je Nove demokratije od 2009, kada je na stranačkim izborima pobedio Doru Bakojani, bivšu šeficu diplomatije i gradonačelnicu Atine. Bakojanijevu je Samaras 2010. izbacio iz partije zato što je glasala za strogu štednju iniciranu od EU i MMF-a, suprotno tadašnjoj partijskoj liniji, u međuvremenu izmenjenoj. Sada Samaras uz zahtev za nevelike korekcije sledi politiku koja je Grčkoj nametnuta pod dominantnim uticajem Nemačke. A Doru Bakojani je vratio u stranku, kako se tumači, da učvrsti svoj položaj.

Od 1989. obavljao je različite dužnosti: ministar finansija, šef diplomatije, ministar kulture… Oštro se protiveći pristanku Atine da Makedonija postane član UN Samaras je 1993. izazvao pad vlade Konstantina Micotakisa (za Makedoniju sada izbor Samarasa za grčkog premijera nije dobra vest, pošto je upravo on 2008. blokirao njen prijem u NATO zbog spora oko imena).

Razišavši se tada sa Novom demokratijom osnovao je novu partiju Političko proleće koje je bilo aktivno do 2000. U ND se vratio 2004.

Samaras je rođen u Atini 1951. u bogatoj i uglednoj porodici. Ekonomista je, školovan u Atini, na fakultetu koju je osnovala njegova familija i na Harvardu. Tokom studiranja cimer mu je bio potonji ljuti suparnik Jorgos Papandreu, bivši premijer iz PASOK-a. Grčke novine opisale su Samarasa kao osvetoljubivog, vođenog strastima i mržnjom.