Pavel Domonji Pavel Domonji bio je jedan je od organizatora i govornika na prošlonedeljnom antifašističkom skupu u Novom Sadu. Za govornicom je upozorio da je „Srbija sa ovakvom vlašću dovedena u situaciju da se stidi svoga antifašizma u Drugom svetskom ratu“. Naglasio je da je fašizam u Srbiji danas normalizovan i relativizovan, navodeći da neonacistima smeta „sve ono što se može navesti kao prednost Vojvodine – građanska pristojnost, otvorenost i tolerancija. Zabrinuti smo, ali nismo uplašeni, mi danas branimo pravo na život,

pravo na slobodu i jednakost sa svim ljudima bez obzira na nacionalnost. Branimo vrednosti na kojima počiva Vojvodina“. Posle pola sata, pogođen je kamenicom u glavu prilikom napada neonacista na kolonu građana i, zajedno sa još nekoliko učesnika antifašističkog skupa, prevezen u Urgentni centar. Smatra da je važnije dati prostor ljudima koji su se okupili protestujući protiv fašizma nego pridavati značaj jednoj povredi, makar bio povređen i aktivista za ljudska prava.
Polemiku poslanika u Narodnoj skupštini u kojoj je bilo pokušaja da se Liga socijaldemokrata Vojvodine izjednači sa „Nacionalnim strojem“, a da se problem narastanja neonacizma u Srbiji minimalizuje, ocenjuje kao „antologiju političke gluposti“. Kada bi glupost imala krila, mnogi poslanici republičke skupštine leteli bi svemirom kao sputnjik, kaže Domonji.
Pavel Domonji rođen je 1960. u Staroj Pazovi. Završio je Fakultet političkih nauka u Beogradu. Radio kao novinar u listovima i magazinima „Nezavisni“, „Košava“, „Borba“, „Hlas ljudu“. „Bio je to egzistencijalni rizik, ali zato moralna satisfakcija“, živo se seća perioda novinarstva pod Milioševićevim režimom. „U to vreme si, jednostavno, morao da se opredeliš.“ Bio je prvi novinar u istoriji Radio Stare Pazove koji je, daleke 1992, dobio otkaz iz političkih razloga. Od tada je, kako kaže, inače plavokos, počeo da sedi. Honorari za tekstove objavljene u tzv. nezavisnoj štampi, umesto u maju, stizali su u oktobru, a „kad odeš u banku, službenica ti kaže da nemaju tako sitne apoene“.
Oženjen je i ima sina Vlastislava koji je maturant gimnazije. Od 1999. šef je novosadske kancelarije Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji. Obožava bluz i džez.
Na suđenju po tužbi Narodnog pokreta „Svetozar Miletić“ za klevetu, pre nedelju dana, pod punom odgovornošću izjavio je da je po nacionalnosti „nezaposlen“ i ostao dosledan toj tvrdnji.